Анксиозност имам већ две године и то прати велика паника. Живела сам у јако стресној породици и имала тешко детињство. Постим све постове, причешћујем се и исповедам последњих десет година. Недељом и празницима идем у цркву. У последње време ми се јављају опсесивне мисли како ћу повредити децу, себе и све то ме јако плаши и збуњује. Шта се то са мном догађа? Пијем лекове и идем код психолога. Почеле су да ми се јављају ружне мисли у цркви, при чему се јављају и ружне мисли о Богу. Желим да живим, волим своју децу, Бога, али се бринем зашто ми се по глави мотају овако ружне мисли. Да ли ја то лудим?
Проблем који имате је заједнички код свих људи, док не достигну савршенство! Где је проблем? Прво, треба разликовати мисли од помисли! Помисао је оно што нам се појави у глави без наше воље. Докле год је на том нивоу, помисао није наша, већ духови злобе из поднебесја имају власт да убацују помисли и то долази од њих. Ако ово знамо, онда видимо где треба да повучемо линију фронта, између помисли и мисли! Мисао је када се сагласимо и прихватимо помисао, тада то постаје наш грех и то је већ за исповест, а докле год одбијамо помисли, неприхватамо их, то нам се рачуна у подвиг! Као одбити помисао? Најефикаснији начин је помоћу Исусове молитве, да се ум веже за речи ове молитве и на тај начин ослободи помисли које га опседају! Чим приметимо да нам је пажња скренула са молитве само је благо поново вратимо на молитву и тако одбијамо помисли! Ако издржимо неко време у одбијању помисли, задобићемо мир!
Духовни одговор дао:
Архимандрит Михаило Биковић
ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА - кликните и прочитајте још питања и одговора из ове рубрике
УРЕДНИЧКИ ТИМ - НАША МИСИЈА И ВИЗИЈА - кликните за детаље
ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА - пошаљите емаил на:pitajte@crkvaub.rs
ДУХОВНЕ ВЕЧЕРИ (ВИДЕО) - О ПРИПРЕМИ ЗА СВЕТУ ТАЈНУ ПРИЧЕШЋА - кликните да погледате
