Радуј се, наш пред Богом молитвениче, исцелитељу и мучениче Флавијане!
Икос 1
Ангелоподобни бејаху још и свети мужеви са Флавијаном: Донацијан, Примол, свештени Јулијан, Монтан, Рен, Лукијан и Викторик, који у Картагини у време Валеријанових прогона гневом намесника оптужени бејаху да побуну и велико страдање народа они изазваше, те тако отпоче њихово страдално тамновање, а ми им похвалу појући, кличемо овако:
Радуј се, Лукијане, по природи својој благи, стидљиви и скромни!
Радујте се, Рене и Викториче, ревнитељи и неућутна уста благовешћа Христова!
Радуј се, Монтане, јака тврђаво вере и непоколебљива смелости мученика!
Радуј се, Јулијане, кога Христос Бог умудри да тренутну мржњу свог брата у срце не прими!
Радујте се, Примоле и Донацијане, који пред страдање бејасте крштени и у оклоп вере Христове обучени!
Радуј се, и ти охрабрена сестро Квартилозија, којој муж и син пострадаше за Христа!
О, радуј се, са свима њима и ти, Богом нам дани молитвениче, исцелитељу и мучениче Флавијане!
Кондак 2
Своје несагледиво човекољубље Господ пројави, када намесник групу Хришћана, већином у чину свештеном, лишивши слободе на заточење посла, те им убрзо објави да ће на смрт спаљивањем осуђени бити. Но, будући мученици, како то чуше, тако на молитву припадоше, да их, ако је могуће, мимоиђе чаша страдања овог. И Бог заиста првобитну намеру намесника промени, те их у веома мрачну и скучену тамницу посла, где у трпљењу речима тешко описивих мука, свештеног Виктора и друге осуђенике сретоше, но вера и радост што за Христа страдају блажаше душе њихове да уз псалме величају Бога: Алилуја! Алилуја! Алилуја!
Икос 2
У мрачној и загушљивој тамници, катихумен Донацијан и Примол, који су желели да крв своју као жртву принесу, по промислу Божијем, одмах после крштења у тешким мукама скончаше, а Флавијан, иако пре хапшења недовољно залечен од телесне болести, са браћом месецима смирено и трпељиво подношаше свирепа мучења поливањем хладном водом. Ал' видећ' добру намеру срца њиховог, благи Господ уреди да им ипођакон Херениjан и катихумен Јануарије Свето Причешће доставе. Благодаћу Духа Светога сједињени са живим Христом, окрепљени даром који од немоћи лечи, једним духом који их је спајао, стадоше молити Бога овако:
О, Господе, име Tи је љубав, не одбаци нас заблуделе!
О, Господе, име Tи је сила, оснажи нас, јер клонемо духом!
О, Господе, име Tи је светлост, просвети душе наше помрачене страстима!
О, Господе, име Tи је мир, умири узнемирене душе наше!
О, Господе, име Tи је милост, не престај да нас милујеш!
А ми научени тобом, да у нашим искушењима не клонемо духом, у похвалу ти кличемо:
Радуј се, наш пред Богом молитвениче, исцелитељу и мучениче Флавијане!
Кондак 3
Она која припада Богу, нестворена а животворна љубав, показа се за вас у тамници тварном, кад кроз буру помисли нечастивога надиђосте огреховљену природу вашу, неустрашиви борци за правду Божију, по речима апостола: „Ко мисли да Бога воли, а брата свога мрзи, лажа је и у истини не стоји“ (1 Јн. 2,10,11). А ти, пун љубави, богољубиви свече Флавијане, знајући да се највеће истине доказују делима, а не само речима, благодарио си често: „Алилуја! Алилуја! Алилуја!“
Икос 3
Када тихи глас Христов, као капи живе воде што жедном у пустињи живот значе, прохуја тамницом, свештеног Викторика веома укрепи поука да је Рај тамо где је његова вера, као и речи Господње: „Не брините, ја сам са вама!“. Окрилише се овом вешћу и срца осталих страдалаца утамничених, да би познали да им примером Јаковљевих лествица у визији Отац Небески душе припрема за ангелско подобије, где је непрестано ликовање оних који празнују и неисказана сладост оних који гледају красоту лица Божијег, где сада и ти, Свети Флавијане, од нас земнородних, слушаш молбе и похвале које ти приносимо овако:
Радуј се, цвете миомирисни небеског врта!
Радуј се, као негда и сада неуморни трудбениче на њиви Господњој!
Радуј се, ти, који облаке наших брига разгониш!
Радуј се, реко водама благодати Божије испуњена!
Радуј се, ти, који призиваш из таме греха у чудесну светлост вере Христове!
Радуј се, јер се и ти тамо тешиш, гледајући Онога који је лепши од свих синова људских!
Радуј се, јер си ризу душе своје у крви Агнеца, на земљи, убелио!
Радуј се, јер је вернима слатко сећање на тебе!
Радуј се, кадионице миомирисна која тамјан молитве за нас Богу приносиш!
Радуј се, наш пред Богом молитвениче, исцелитељу и мучениче Флавијане!
Кондак 4
Када се наука Божија у Западном царству поквари, тада делима слугу његових многе мошти праведних беху осрамоћене и у сенку вековног мртвила због јереси ове доспеше. Бог многомилостиви, дуготрпељиви и дивни у делима Својим, објави нам како твоја душа, о Свети, жели са телом у храму Православних да борави и Литургију опет и опет да служи и моли „Заштити, спаси, помилуј“, појући: Алилуја! Алилуја! Алилуја!
Икос 4
Видевши верни да се однекуд појавише мошти Божијег угодника, на сам дан Светлог Васкрсења у манастиру лешјанском, питаше за твоје име, о Свети, но молитва теби и чудеса што се догодише до данашњег дана, одговараше да си ти наш нови милостиви Самарјанин пред Богом, за све оне који са вером притичу и поздрављају те овако:
Радуј се, даром чудотворења обдарени!
Радуј се, ти, који нам преко детињег сна откри будуће оздрављење!
Радуј се, ти, који ради тога узе обличје вештог лекара!
Радуј се, ти, који слепој старици поврати очињи вид!
Радуј се, ослободитељу ђавоиманих!
Радуј се, ти који из јеретичких редова призиваш у окриље Православља!
Радуј се, море чудеса преславних!
Радуј се, Христов древни угодниче!
Радуј се, наш пред Богом молитвениче, исцелитељу и мучениче Флавијане!
Кондак 5
Као што се не може град сакрити кад на гори стоји (Мт 5,14), тако, о, чудесни Флавијане, брат твој Монтан, попут духовног вође, неустрашив у вери и ревности за истину и правду Божију, није могао а да не препозна и да не пожели да са тобом подели славу обећану Господом, онима који душу своју полажу за веру. Зато раздели на пола повез којим су му везали очи, желећи да за тебе буде сачуван, говорећи: „Младост од старости један трен дели, нит' гроб душу пита шта душа жели, нит' се с гробом среће, већ у небо одлеће, да Творцу своме у похвалу поје: Алилуја Алилуја Алилуја!“
Икос 5
Видевши како га овај младић побеђује подвигом уздржљивости и врлином милостиње, делећи свој део хране браћи, нечастиви га намисли прелестити. Када твоји ближњи чуше, да су те, Флавијане, невиног казнили, похрлише да те из тамнице по сваку цену избаве, па макар и лажним оптужбама да у чину ђакона ниси. Али, Онај који јесте, благи Господ, у визији те је крепио: „Зашто си тужан, два пута си био исповедник, трећи пут страдаћеш од мача“. Ти, у таквој невољи за своје спасење, живо уткан у речи aпостола „Ако са Господом умремо, с њим ћемо и оживети“ (Рм.6,8), надилазио си силу која плот веже, оном која плот ослобађа, стога ти и ми певамо овако:
Радуј се, јер си до мучеништва свето поживео!
Радуј се, јер те зато Бог чудесима прославио!
Радуј се, непресушни изворе чудесних знамења!
Радуј се, јер сада дарујеш радост жалоснима!
Радуј се, јер твоје молитве Господ радо прима!
Радуј се, вечних блага наших надање!
Радуј се, јер душама оних који гину у помоћ притичеш!
Радуј се, наш пред Богом молитвениче, исцелитељу и мучениче Флавијане!
Кондак 6
Пречиста Богородица, имајући свеколику војску небеску, тебе, угодниче, као ангела у телу, за прославитеља чудеса Својих изабра. Ми, пак, Дјевин омофор видевши над тобом Флавијане, са страхом Божијим и љубављу, припадамо ти узвикујући: Алилуја! Алилуја!Алилуја!
Икос 6
Из близине и из далека, чудотворче Флавијане, похиташе верни када чуше за величину чудеса твојих, која се за кратко време у овој обитељи догодише, и како на лаким крилима благодати одмах у помоћ притичеш, имајући велику слободу у Господу. Тога ради, сви ми ти заједно од срца благодаримо за твоје присуство међу нама, овако:
Радуј се, помоћниче оних који те усрдно призивају!
Радуј се, надо безнадежних!
Радуј се, утешитељу тужних!
Радуј се, брзо подизање оних који падају духом!
Радуј се, избавитељу оних што су у опасности!
Радуј се, сасуде Божијег промишљања о људима!
Радуј се, пучино чудеса Богом разливена!
Радуј се, Богом утврђена лествице којом се уздижемо на небо!
Радуј се, наш пред Богом молитвениче, исцелитељу и мучениче Флавијане!
Кондак 7
Оденувши се величанством ћутања и божанским миром Христа Његовог, Господ благоизволи да те, о страдалниче свети, издвоји из дружине будућих мученика, ради привремене самоће у ћелији, као негда Јосифа у оковима, док се реч Божија, која живот вечни значи, не стече у теби. Тако и ти уста наша благослови да ти у похвалу појући кличемо: Алилуја! Алилуја! Алилуја!
Икос 7
Док су те водили натраг у заточеништво, уз тебе је била твоја храбра и христољубива мајка, тужна јер ти је одложен мученички венац, а ти си је крепио речима: ,,Знај, да сам одувек желео да се наслађујем својим мучеништвом. Ако сам зато и достигао оно чему сам тежио, боље је да се радујемо него да тугујемо“. Чак су се врата тамнице веома споро и тешко отварала, као да су одбијала да поново приме тебе, који си већ душом био на Небу. А твоја душа, о Свети, као лађа на заталасаном мору, буром узнемиреном, од вреве догађаја је треперила, да Женика људских душа не увреди и не изгуби оно што само онај који до краја претрпи, може задобити. Знао си да страдања која трпиш нису ништа наспрам славе која ће се јавити, то нас наводи да ти у похвалу за твоја подвизавања певамо овако:
Радуј се, правило вере и образе кротости!
Радуј се, благодаћу осењени!
Радуј се, путеводитељу изврсни!
Радуј се, невољама очишћени!
Радуј се, душо, богопознањем просвећена!
Радуј се, главо која си веру у Бога узвисила!
Радуј се, зрели класе свеопштег Васкрсења!
Радуј се, земни ангеле и небески човече!
Радуј се, наш пред Богом молитвениче, исцелитељу и мучениче Флавијане!
Кондак 8
У Царству Небеском од свих угодника нико није већи од вас, мученика, за Христову љубав и веру падосте и кроз смрт недужну у Рај се узнесосте. Уздржањем на земљи, рајске се ширине ти, о Свети, удостоји, па у молитвама не заборави и нас који ти кличемо: Алилуја! Алилуја! Алилуја!
Икос 8
Господар свега, желећи да покаже да судбе синова човечијих нису случајне, него да се свагда налазе у десници Његовој, Духом Светим изазва одушевљење и бригу у народу за свете страдалнике у тамници. Тако вам једни храну тајно дотураше, а други тебе, Флавијане, као најдражег и најмлађег по годинама, земаљским благом завараваше и лажном оптужбом намесника обмањиваше да у служби ђакона ниси. Али ти, решен да венце обећане Господом не изгубиш, одговорио си: ,,Да ли је вероватно да ја лажем, а да истину говори онај ко је поднео лажну оптужбу?“ Ми, свесни твог служења спасењу нашем, похвалу ти узносимо овако:
Радуј се, несаломива свештена стено правоверја!
Радуј се, јер си за живот Цркве Христове и живот свој положио!
Радуј се, јер ниси правио уступке ником по питању вере Православне!
Радуј се, јер се ниси бојао безбожног намесника!
Радуј се, негда ђаконе Кипријанов, а сада и заувек Владике Христа!
Радуј се, јер си свесно прихватио Спасов пут у Рај, пут страдања!
Радуј се, иако беше у оковима, ти би у Христу слободан!
Радуј се, наш пред Богом молитвениче, исцелитељу и мучениче Флавијане!
Кондак 9
Своје ангеле чуваре задивисте, мученици свети, равноангелним држањем у многобожачкој Картагини, захваљујући Господу за сва доброчинства која учини за вас, од првог дана до коначног страдања за свето име Његово. Док је народ лукаво покушавао да нарочито тебе, Флавијане, искуша, наговарајући намесника да ти запрети застрашујућим мукама, ти си сведочио пут истине и вечног живота: ,,Ми смо живи чак и када умиремо, нисмо побеђени смрћу него је побеђујемо.“ Благодарећи за невоље и радости, казне и мучења, награде и Царство Небеско обећане Господом у име своје браће говорио си: „Човекољупче, сачувај нам душе у светлости и чистој савести и дај нам крај достојан Твог човекољубља да Ти кличемо: Алилуја! Алилуја! Алилуја!“
Икос 9
Многоречити и безумни намесник после свега умуче, немајући више ни мало стрпљења за тебе, Свети Флавијане, прозревши твоју истиниту исповест и жељу, да за Христа пострадаш. „О, велика надо! О, истинита веро!“ Са свих страна притрчавала су браћа, која су те подржавала у молитви чврсто држећи се за руке, а ти си им обећао да ћеш им на месту погубљења дати целив мира. Иако сав ланцима окован, молио си Бога до губилишта, за мир у свету и благостање свете Божије Цркве и спасење свих Хришћана, е да бисмо и ми прошли сву ноћ овога живота и достигли до јединства вере и неизрециве славе Божије, где је непрестано ликовање оних који љубе твоје подвиге и поју ти овако:
Радуј се, узданицо наша по Богу и Пресветој Богородици!
Радуј се, обитељи овој утехо, у долини плача!
Радуј се, заједничару свих светих!
Радуј се, звездо блистава небеског свода светих мученика!
Радуј се, ти, што у сновима и виђењима људе на земљи посећујеш!
Радуј се, ти, што у невољама и кушњама брзо у помоћ притичеш!
Радуј се, штите и бедеме правоверних!
Радуј се, кедре хладовити под који се сада скупљају Православни!
Радуј се, наш пред Богом молитвениче, исцелитељу и мучениче Флавијане!
Кондак 10
„Велики си Господе и чудесна су дела Твоја, и никаква реч није у стању да опева чудеса Твоја, јер си вољом Својом привео све из небића у биће, силом Својом одржаваш твар и промислом Својим управљаш светом“, а ове славне мученике изабрао си од света, да сведоче својом крвљу Твоју крв, проливену за живот човечанства и спасење његово, јер ниси могао да гледаш како ђаво мучи род људски већ си дошао и спасао нас. Исповедамо благодат, проповедамо милост Твоју, не тајимо доброчинства Твоја за која Ти нарочиту благодарност узносимо: Алилуја! Алилуја! Алилуја!
Икос 10
Господ рече и би, Господ заповеди и показа се, и тако се речју Господњом сатвори свет и дахом уста Његових сва војска ангелска. Свему смисленом даде се име, како на небу, тако и на земљи, а преко својих слугу и пророка и вас, мученике, украси и умудри да имена своја и делом оправдате за будућу вечну славу коју вам припреми, да бисмо ми, дивећи се таквој премудрости Божијој, захваљивали овако:
Радуј се, Рене свештени, крвљу рођени изнова!
Радуј се, Викториче, са Господом до победе над победама!
Радуј се, Монтане, камена горо вере која се поколебати не може!
Радуј се, Донацијане дарежљиви, коме Бог дарова живот вечни!
Радуј се, Лукијане, мучениче огњени!
Радуј се, Јулијане, блистави душом и небом овенчани!
Радуј се, Примоле, као први међу једнакима!
Радуј се, Флавијане, црвена порфиро мученика златом окићена!
Радуј се, наш пред Богом молитвениче, исцелитељу и мучениче Флавијане!
Кондак 11
„Свет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној“, попут твоје Флавијане. Помишљао си у себи: „Заиста, тешко ми је рећи, ко ми је више учинио добра, а ко више зла у овом свету, пријатељи или непријатељи. Непријатељи су ме научили да знам што мало ко зна, да човек нема непријатеља изван себе, и још су ме одрешили од света и продужили моје руке до Твог скута, Господе, да Ти кличем: Алилуја! Алилуја! Алилуја!“
Икос 11
Речи утехе твог пастира, Флавијане, славног Кипријaна, да „тело не осећа бол када је душа посвећена Богу“, као божански ехо одзвањале су у дубини твоје душе која се спремала за пут на Небо. Поучен њима, као од вишње мудрости, схватио си да није довољна само крепка воља, нити снага осећања, нити јачина ума, нити је све ово укупно довољно без светлости циља. Благодарио си Богу за овакво сведочанство и вапио ка Небу, а ми у славу твоју кличемо:
Радуј се, ти, чију радост нико неће покварити!
Радуј се, ти, чију славу нико никад неће помрачити!
Радуј се, красото мученика и надо нас, смртника!
Радуј се, небесима дико, песмо песника и крви мученика!
Радуј се, божанствено лице храброг војника!
Радуј се, ризнице Неба и непресушни изворе силе Божије!
Радуј се, мучениче духа пламенога, одабрани госте пира небескога!
Радуј се, наш пред Богом молитвениче, исцелитељу и мучениче Флавијане!
Кондак 12
Алфа и Омега, почетак и крај, по Свом неизмерном човекољубљу, видећ' твоју сазрелу жељу, страстотерпче Флавијане, и слушајући вапај душе твоје, који се из тамничке ћелије узносио на Небо: „Готово је срце моје Господе, радо ћу Ти принети жртву, прославићу име Твоје Господе, јер је добро“ ( Пс 53.6), примио је жртву твоју пресудом свирепог намесника, чије су речи биле блаже од уља, али се показаше убрзо као голи мачеви, па те мачем и посекоше. Због тога си говорио у себи: „Кад ћу доћи и показати се лицу Божијем, јер је жедна душа моја Бога, Бога живога: Алилуја! Алилуја! Алилуја!“
Икос 12
Твој пут до губилишта, као пут Господњи до Голготе, било је страшно гледати. Тад се небо тешким облацима кише испуни и снажном олујом радознале пагане растера. Ти искористи прилику те, целивом мира се са браћом опрости и, напуштајући прибежиште, упути се ка пољу Фусцијан, а небеско грађанство светих мученика зарадова се скором доласку свог новог брата Флавијана. Земни туговаше због растанка са својим миљеником, но, ти Флавијане, укрепљен чашом бесмртности и утврђен у својој намери, не обазирући се више на земну душевност, тихо приклонивши главу, прекрио си очи братовљевим повезом, молећи се Богу за мир у Цркви, јединство и љубав међу браћом. Стога и ми, поучени сведочанством твоје љубави према Цркви и животу верних, до конца света величамо твој спомен овако:
Радуј се, милостиви, од Бога помиловани!
Радуј се, чисти срцем, јер приволе срце своје да твори заповести Господње до краја!
Радуј се, миротворче, јер такве Бог синовима својим назва!
Радуј се, јер те је намесник прогањао, правде Божије ради!
Радуј се, јер је таквих Царство Небеско!
Радујте се и веселите се, мученици Картагински, јер је велика сада плата ваша на Небесима!
Радуј се са њима и ти, славни пред Богом наш молитвениче, исцелитељу и мучениче Флавијане!
Kондак 13
О, велики угодниче Божији, мучениче Флавијане, не презри нас недостојне, но прими молитве наше, јер је Господ многомилостив и сажаљив. Ето, ми називамо тебе и браћу твоју мученике −блаженима, јер многе муке претрпесте. Потрпите и нас, и молите се за нас Богу да оздравимо, јер је писано: „Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се“ (Јак. 5, 14-15), како бисмо Богу, дивном у светима Својим, узносили хвалу и славу за све до сада и у будуће: Алилуја! Алилуја! Алилуја!
(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1. )
Молитва светом Флавијану Картагинском
О, дивни у страдањима, мучениче Господњи Флавијане! Теби, брзом помоћнику и усрдном молитвенику, недостојни припадамо и смирено мољење приносимо. Не презри нас немоћне, који свакога дана и часа у безакоња падамо. Да, свече Божији, не остави нас који твоје милости просимо, јер имаш велику слободу пред Христом Богом нашим, зато што си многе муке и страдања и главе одсецање од неверних Римљана за Њега претрпео.
Погледај са Неба и на нас, недостојну децу последњих времена, и богате и сиромашне, и принеси молитву Господу за спасење наше, како бисмо се удостојили исцељења душа и тела: душа, да предано служе Богу свакодневно, а тела, да буду потчињена души и заповестима Господњим. Јер ако иштемо од Бога, а закон Његов не испуњавамо, шта да очекујемо? Ипак, као она јеванђелска жена, упорно прибегавамо Судији над судијама и милости Његове просимо, јер су нам душе болесне, па нам и тела страдају. Нека би твоја слобода у Господу и пламена молитва очистиле нас од сваке нечистоте и опрале грехе наше. Нека нам, у ова немирна времена, Господ подари мира Христа Његовог, међу нама и у нама, и љубави, како бисмо љубили непријатеље своје, као што и Сунце Правде обасјава и праведне и неправедне.
Следујући апостолу Павлу који Римљанима поручује: „Дужни смо, пак ми јаки, слабости слабих носити и не угађати себи. Тако сваки од нас да угађа ближњему на добро ради напретка“ (Рим. 15-1, 2), и ти си, Флавијане, попут јеванђелске жене, међу паганима, који не познаше Бога и тражише срећу и смисао живота у уживањима и пролазностима овога света, тражио изгубљену драхму. Стога ти се молимо, као великом Божијем молитвенику: Погледај са свете висине, нас, грешне и недостојне слуге, да бисмо приступивши теби с вером у Бога и осењени благодаћу Светога Духа познали своје грехе учињене речју, делом и мишљу и добили опроштај од Господа, и да бисмо уз помоћ Његову, очишћени од сваког греха, у остало време живота нашег, ходили вођени заповестима Божијим, да нам се ђаво више не би подсмевао, и да би се у нама на делу прослављало пресвето име Божије, коме нека је слава и хвала, дивном у светима својим, сада и свагда и у векове векова. Амин!
По свршетку читања акатиста:
Достојно је, ваистину, блаженом звати Тебе, Богородицу, увек блажену и пренепорочну, и Матер Бога нашега. Часнију од херувима и славнију неупоредиво од серафима, Тебе што Бога Реч непорочно роди, ваистину Богородицу величамо.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова! Амин.
Господи помилуј! (трипут)
Господе Исусе Христе, Сине Божији, ради молитава пречисте Твоје Матере, преподобних и богоносних отаца наших и свих светих, помилуј нас. Амин.