Као водник са својим водом I чете III батаљона V пешадијског пука Дринске дивизије I позива учествовао је у заузимању положаја Кочобеј и први изашао из њега, када је дефинитивно сломљен бугарски отпор на темену Кајмакчалана. За тај подвиг одликован је Сребрним војничким орденом Карађорђевићеве звезде са мачевима.
Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима одликован је јер се приликом пробоја непријатељског фронта на Руднику, крајем 1914. године први стигао на противничке положаје и заробио једну групу војника са већом количином оружја и муниције.
За осведочену личну храброст на Биљегу и Костајнику код Крупња 1914. године, када је као вођа извиђача заробио 40 непријатељских војника, указом од 15. јуна 1915. године одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде.
Приликом потискивања аустроугарске војске после славне Церске битке један наш пук трпео је велике губитке од противничког митраљеза који је пуцао са шабачке цркве и сејао смрт. Предвече, привукао је топ на згодно место, заузео потребне елементе, нанишанио и опалио. Већ са првом гранатом погодио је црквени торањ и неутралисао митраљеско гнездо. Убрзо потом извршен је брз снажан против напад и Аустријанци су протерани из Шапца.
Командовао је Лапским четничким одредом, који је отпочео операције у турској позадини два дана пре избијања рата код карауле. Четничка чарка развила се у прву битку у Првом балканском рату. Српска војска однела је победу а Танкосићеви четници први су ушли у Приштину.
