Приликом једног извиђања терена чуо је људски жагор и бат корака па се склонио у оближњи шумарак крај пута. Кад су му се приближили бугарски војници изашао је пред њих с пушком на готовс и наредио им да одложе оружје. Изненађени његовом појавом и поступком, а верујући да су са њим веће наше снаге спремне да их опколе поступили су по тој наредби.
На Кајмакчалану 13. септембра 1916. године када су Бугари напали није хтео ни корак одступити већ је остао у рову храбрећи и соколећи своје војнике.
Kао резервни пешадијски наредник учествовао је у свим ослободилачикм ратовима од 1912. до 1918. године и важио за једног од најхрабријих војника IV чете III батаљона II пешадијског пука III позива. Починио је више јуначких дела и обавио неколико веома запажених извиђања преко реке Саве, после којих је доносио драгоцене податке о непријатељским положајима и њиховом бројном стању.
За допринос у миру и рату одликован је: Сребрном медаљом за храброст; Златном медаљом за храброст (два пута); пољским орденом „Virtutu militari“ V реда и официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда.
Током борби на Церу иза наше војске остао је пушкомитраљез. Како се већ оскудевало са оружјем и муницијом, под снажном ватром противничких куршума, вратио се, узео митраљез и понео га са собом.
