НЕНАДОВИЋ АНДРИЈА, зв. Кљуцар, земљорадник и један од потомака Николице Ђурића, капетана из Првог српског устанка(Црвена Јабука, 20. IV 1896- Црвена Јабука, 25. XII1969). Отац Михаило и мајка Ружица, пољопривредници, средњег имовног стања, поред њега су имали још три сина (Милорада,  Драгића и Момчила). После завршене основне школе живео је у месту рођења и бавио се пољопривредом. Томислав Влаховић пише да је учествовао у свим ратовима од 1912. до 1918. године, а по сећању родбине Карађорђеву звезду добио је за заслуге у заштитници српске војске при њеном одступању на Јадранско приморје, бранећи митраљезом једну коту, док ни последњи војник није одступио.Међутим, у архивској документацији пише да је одликован Сребрним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима као припадник Митраљеског одељења X пешадијског пука. О томе му је издат указ бр.55577, од 15. септембра 1925.године. За то одликовање предложен је због  заслуга стечених у борбама вођеним при удару Арнаута из Албаније у нашу земљу 1920.године, као и борбама са одметницима. Имајући у виду годину његовог рођења од сигурносно није учествовао у балканским ратовима, можда и у Првом светском рату. Зато не треба искључити могућност да је ово високо одликовање  стекао као војник на одслужењу редовног војног рока по завршетку Првог светског рата. На почетку Другог светског рата ступио је у Тамнавски батаљоњ Ваљевског односо Посавског народноослободилачког партизанског одреда и учествовао у неким борбама. Касније се вратио кући и помогао НОП. За сво то време Карађорђева звезда била је закопана како Немцима не би пала у руке. По завршетку рата ораљем љиве орден је случајно нађен али је прилично оштећен. Био је ожењен Миљаном,дев Симић(1898-1962) домаћицом. Имали су кћери: Николију (1918), Манду (1924), Миланку (1926) и Бојку (1928) и синове: Прибислава- Мила (1921-1983), Златомира (1930) и Милорада (1934).

Милорад Радојчић
Ваљево