МИРКОВИЋ МИЛАН, земљорадник (Врховине, 24.VI 1880. – Врховине, 1960). Отац Павле и мајка Павлија (родом из Пиромана код Обреновца), пољопривредници средњег имовног стања. Живео је у месту рођења и бавио се пољопривредом. Војни рок служио је од 11. маја 1902, до 11. новембра 1903. године. У IV чети III батаљона V пешадијског пука у Ваљеву. Учествовао је у свим ослободилачким ратовима од 1912. до  1918. године као резервни каплар IV чете III батаљона V пешадијског пука II позива. Био је запажен у борбама на Церу, где су копали подземне ходнике да би пришли што ближе противничким положајима и на њих бацали бомбе. За показану храброст и сналажљивост у борбама на положају Кртинска-Ратари-Стублине код Обреновца одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. О томе је објављен указ ФАО 11123, од 15. јуна 1915.године. Заробљен је са својом јединицом у селу Брезнику између Краљева и Рашке 1915.године од стране аустријске војске и скоро четири године провео у логору Улм у Немачкој. По доласку из заробљеништва наставио је да се бави сељачким пословима. У политичком погледу није испољавао неку запаженију активност. Током Другог светског рата није припадао ни једној војној ни политичкој формацији. Био је ожењен Миљаном (1881-1961), домаћицом из Бабине Луке  код Ваљева. У браку су имали кћи Ранђију удату за Радивоја Миливојевића из Врела код Уба, и синове: Мирка(1908-1974) који  је у браку са Надеждом имао синове Петра и Јордана И Димитрија-Дикана(1921-1989) који опет имао сина Павла.

Милорад Радојчић
Ваљево