Јевтић Богосав, земљорадник, поднаредник и задружни радник (Врело, 26.2. 1892- Врело 27.6. 1969). Отац Пантелија и мајка Перса, рођ. Адамовић били су земљорадници слабог имовног стања.Основну школу је завршио у месту рођења, где је живео, бавио се пољопривредом али и повремено радио под надницу и наполицу. Почетак Првог светског рата затекао га је на одслужењу редовног војног рока  у III чети II батаљона V пешадијског пука “Краљ Милан” у Ваљеву. Због спречености и пожртвованости у више борби унапређен је у чин поднаредника. Из његове куће у том рату учествовали су му отац Пантелија и стриц Илија. Нажалост оба су погинула. И он је био теже рањен у десну руку на положају Корицска глава 28. септембра 1915. год. Као водник са својим водом  I чете III батаљона V пешадијског пука Дринске дивизије I позива учествовао је у заузимању положаја Кочобеј и први изашао из њега, када је дефинитивно сломљен бугарски отпор на темену Кајмакчалана. За тај подвиг одликован је Сребрним војничким орденом Карађорђевићеве звезде са мачевима. Поред њега имао је и Медаљу краља Петра I и неки енглески орден, Албанску споменицу и све три споменице за учешће у ратовима од 1914. До 1918. године. Учествовао је у више других борби и акција истичући се храброшћу и сналажљивошћу. У периоду између два светска рата био је ангажован у земљорадничком задругарству, које је у Врелу било изузетно развијено. Временом је постао задружни магационер у више тамошњих задруга и на тој дужности оста до одласка у пензију. Током Другог светског рата пришао је четничком покрету и неко време био четовођа. Из брака са Даринком Игњатовић из Стубленице код Уба имао је кћи Дивну, удату Перић, и сина Милојка, земљорадника у Врелу . Пошто му је прва жена умрла други пут се оженио Лепосавом, дев. Павловић из Врела.

Милорад Радојчић
Ваљево