ИВАНОВИЋ МИЛОРАД, пешадијски пуковник (Уб, 6. X 1875 - ?, после 1927). Отац Станко, био је арендатор (закупац) ваљевске кланице. По завршетку основне школе и шест разреда гимназије са XXVIII класом 1895. године ступио је у Нижу школу Војне академије. У чин пешадијског потпоручника произведен је 1898. године. Седам године касније постао је капетан II класе а 1913. године мајор. Чин пешадијксог пуковника добио је 1922. године. Учествовао је у ратовима од 1912. до 1918. године. У Првом балканском рату био је командир чете у XII пешадијском пуку и командант батаљона у V пешадијском пуку I позива Народне војске. Током Српско-бугарског рата био је помоћник команданта Крушевачке окружне команде. За време I светског рата био је: командант батаљона XII пешадијског пука II позива Народне војске; командант батаљона у IV пешадијском пуку; командант батаљона у III заробљеничком пуку „Немачком“ и командант V заробљеничког пука „Аустријског“.  У својој радној каријери, у миру и рату бивао је: водник, командир вода у V и  XVII пешадијском пуку у Ваљеву, командир чете у XIX пешадијском пуку у Крагујевцу и XI пешадијском пуку у Крагујевцу, на служби у XII пуковској окружној команди у Крушевцу, командант батаљона, помоћник команданта батаљона и окружне команде, командант пука. После рата био је на служби у Крушевачкој окружној команди и командант Пљеваљске окружне команде, на служби у команду места у Сарајеву и на служби у штабу команде II армијске области, где је 1927. године пензионисан и преведен у резерву. За допринос у миру и рату одликован је: Сребрном медаљом за храброст; Златном медаљом за храброст (два пута); пољским орденом „Virtutu militari“ V реда и официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда. О добијању овог одликовања објављен је указ ФАО бр. 9780. Према неким непотврђеним подацима априла 1941. године мобилисан је у бившу југословенску краљевску војску и отишао на фронт. После краћег отпора је заробљен и одведен у заробљеништво одакле се није вратио. Био је ожењен Јеленом Балтић и имао кћи Јелену и синове Николу, Милана и Љубомира.

Милорад Радојчић
Ваљево