
У силном јуришу на главни гребен Кајмакчалана, нашао је херојску смрт, резервни капетан Милорад Ћириловић, познати јунак са Гучева. Витез без страха и мане, узоран Србин, оличење честитости, родољубља, одане службе Краљу и Отаџбини, несебичан и племенит, положио је свој живот за добро народа свог.
Као ратнику тешко би му се могао наћи раван: о томе сведоче његове две Карађорђеве звезде, Орден Белог орла и друга одликовања. Истакао се великом храброшћу у Првом и Другом Балканском рату. На Гучеву је освајао у силном налету читаве низове непријатељских ровова са својим војницима који су га безгранично волели.
Својим војницима био је родитељ – нежан, пажљив и пун дубоког разумевања. Готово сву своју плату делио је са њима. Дубоко и болно је одјекнула у њиховим честитим душама смрт храброг командира ...
„Правда“ која је тада излазила у Солуну донела је овај коминике Српске врховне команде: „Солун 5. септембар
Четвртог септембра наши су се напади наставили са успехом на целом фронту. Упркос очајном отпору Бугара, наше храбре трупе су избиле на главни гребен Кајмакчалана, где су заузели прву линију непријатељских ровова и настављају жучне борбе око осталих линија. При овим сјајним јуришима нашао је херојску смрт, резервни капетан Милорад Ћириловић, познати јунак са Гучева.
Милорад Ћириловић родом је из Новака, Округа ваљевског, из чувене и познате домаћинске куће Ћириловића. Био је економ и на свом имању створио угледан пример модерног газдинства. Стекао је поштовање својих земљака и био је увек почаствован председништвом у својој општини. Напредна странка га је истакла као свога посланичког кандидата у Округу ваљевском“.
Један од наших народних вођа, најугледнији и најистакнутији, био је Милорад Ћириловић. Кога је једанпут упознао, тај га је волео волети. Милорад је био највећа честитост, пун љубави према свом народу. Поштење је блистало у сваком његовом послу и свачим што је радно, трудио се да користи својој околини. Какав је био у грађанству као политичар, такав је био и у војсци као официр. Исто онако, као што је све своје сељаке, све без разлике водио ка добру своје општине, тако је и у војсци водио своје сељаке у борбу за своју отаџбину. Његови гласачи и војници били су исти људи, и он их је све скупа провео преко Албаније и повео у борбу. Као што је некад и на Гучеву предњачио, да отера непријатеља из Србије, тако је и сада на Кајмакчалану предњачио да ослободи своју Отаџбину.
Земни остаци капетама Милорада Ћириловића сахрањени су изнад села Баточина, код Острва, а касније су пренети у крипту маузолеја у Зејтинлику.