У силном јуришу на главни гребен Кајмакчалана, нашао је херојску смрт, резервни капетан Милорад Ћириловић, познати јунак са Гучева. Витез без страха и мане, узоран Србин, оличење честитости, родољубља, одане службе Краљу и Отаџбини, несебичан и племенит, положио је свој живот за добро народа свог.
Kао резервни пешадијски поручник учествовао у Првом балканском рату. Био је изузетно спретан, храбар и способан старешина, а у једној од борби тешко је рањен након чега му је ампутирана лева нога изнад колена. За заслуге у том рату добио је више одликовања и других признања, па и официрски орден Карађорђеве звезде са мачевима IV реда.
Био је запажен у борбама на Церу, где су копали подземне ходнике да би пришли што ближе противничким положајима и на њих бацали бомбе. За показану храброст и сналажљивост у борбама на положају Кртинска-Ратари-Стублине код Обреновца одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима.
У заштитници српске војске при њеном одступању на Јадранско приморје, бранио митраљезом једну коту, док ни последњи војник није одступио.
Као редов V пешадијског пука „Краљ Милан“ учествовао је у свим ратовима од 1912. до 1918. године и починио више јуначких подвига. Заробио је већу групу Аустроугарских војника и за то био одликован Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима.
