У четвртак, 22. октобра 2015. Лета Господњег, након одслуженог акатиста Пресветој Богородици Тројеручици, у сали убског црквеног дома одржана је духовна трибина „Православно сагледавање стварности у свету“ у организацији ПНХЗ „Свети Макарије Велики“ у Убу. Поучно слово изложио је протосинђел мр Силуан (Мракић), секретар Епископа ваљевског Господина Милутина.
Стварност света божанским очима можемо видети само светотајинским и световрлинским животом
- Стварност света је веома угрожена, извитоперена, упрљана. На све стране сервира се изразита деструкција, растројеност, а основни разлог овоме је што је из стварности протеран Бог који је јединствена логика и тумач стварности. Стварност је данас упростачена, не назире се да постоји нешто више од наших огољених живота. Човек просто не може, нема одакле да црпи смисао и не може да осмисли себе на путу спасења. Једина стварност коју пласира данашњица је материјална, огољена од својих вечних вредности. По речима Аве Јустина, човек постаје подчовек, животиња која се ваља у блату греха- указује протосинђел Силуан.
Обезбожена данашњица свакако вуче корене из модела пада у ком су учињена три погрешна, деградирајућа корака: заборав Творца, из кога се рађа погрешно тумачење стварности, а затим и погрешна употреба, приступ стварности. Учења светих отаца, иако плод других времена, дају прегршт објашњења актуелних проблема.
- Свети Климент Александријски у својим делима каже да човек сагрешивши пада у стање агније – незнања, условно речено духовног слепила, док Преподобни Ава Јустин вели да је човек полудео, не види и не препознаје духовни свет који материјалном даје праву вредност. Божанским се очима може гледати само када се човек отргне, дође себи светотајинским и световрлинским животом ходећи Христовим путем и тада, богословује Свети Макарије Велики, човек постаје многоочит и види и даље од звезда. Тада може да види Логосно Јеванђеље исписано у свету; да сагледава овај свет божанским очима, тј. подобно Богу а то јесте у нашој моћи, јер ми овде и сада можемо осетити сладост Царства Божјега, закључује Свети Василије Велики. На том путу отрежњења, хитања у Божје наручје, као детета ка мајци својој, благодат Божја на почетку је већа, да би се после умањила како би изазвала у човеку чежњу за Божјом сладошћу коју је осетио. Он постаје одлучнији и храбро се бори за повратак у то неописиво стање сладости покајањем, молитвом и Светим причешћем, тј. комплетним учествовањем и ангажовањем целог човека, и душе и тела. Стога, можемо закључити да је решење у благодатном животу – животу у Христу, у коме човек црпи благодатне енергије Духа Светога које га обликују и довршавају, доводећи га до обожења – изводи су из надахнутог предавања протосинђела мр Силуана на духовној трибини у Убу која се завршила читањем стихова из Псалтира и одговарањем на бројна питања пажљивих слушалаца и боготражитеља.
Александар Мандарић, вероучитељ
Погледајте и:
Галерија слика
