ВОЛИМО ЈЕДНИ ДРУГЕ, ПО ТОМЕ ЋЕ НАС СВЕТ ПОЗНАТИ ДА СМО УЧЕНИЦИ ХРИСТОВИ

Сабрање у црквеном дому почело је молитвом и речима протојереја Душана Бабића: „Драга браћо и сестре, захвалан сам Богу што су наше духовне трибине све више и више посећене. Наш гост  и брат Отац Доситеј дошао је вечерас  да нам говори и преноси искуства из највеће српске лавре манастира Хиландара. Вечерашња тема је заиста широка, све што вас занима можете питати да заједно узрастамо у љубави Божијој и једни према другима“.

У свом излагању отац Доситеј говорио је: „Припремајући се за овај наш вечерашњи сусрет, размишаљао сам о три теме које ми је предложио прота Митар Миловановић. Покушаћу да их објединим у једну тему која је заиста велика и у којој ћу, надам се, одговорити на већину питања која вас интересују. Сви ми од малена можемо поставити као и деца данашња што постављају питање одакле Бог, где је Бог. То питање је присутно  и дан-данас. Данас, када смо одрасли, имамо искуства, примамо знање о Богу онолико колико нам сам Бог даје и колико ми можемо схватити. Нећете ући у Царство Божије ако не будете као деца, каже Господ.  Дете је неискварена душа која доживљава и прихвата свет онако како га осећа, нема предрасуде, безазлено је. Као што дете које све истражује пипајући, схвати шта тражи и опипава тек када стави у уста одређен предмет и покуша да га уснама опипа, тако и ми тражимо Бога и тек када узмемо у уста и примимо у себе Свето причешће, схватимо да смо Бога примили. Нама се Бог даје кроз причешће, а за то причешће треба да се припремамо постом и молитвом.

Говорећи о нашем језику и писму, отац Доситеј наглашавао је да имамо веома  богат српски језик и ћирилицу. Реч Словен долази од речи слово, на грчом то би било логос, а Слово или  Логос је сам Христос. То би значило да смо људи человјеци који челом, тј. главом гледамо у Бога и стремимо ка Богу. Бог је створио и именовао Адама као првог човека да буде господар свему створеном, дајући му дрво познања добра и зла да се увек сећа да је створено биће. То му је била прва заповест. Ева је створена од ребра Адамовог и њој је дата благодат рађања.

Велике тајне Бог открива великим духовницима и најчистијим срцима сасудама Светог Духа. Без Светог Духа не можемо разумети тајне Божије и не можемо ходити ка једином путу који нас води у живот вечни. На Западу није тако, тамо свако критеријумом свог ума тумачи Свето Писмо и зато се рађају многе јереси и многи покрети који разједињују Цркву Божију. Ми треба да се трудимо да молитвом тражимо од Бога обожење, да уђемо у заједницу са оваплоћеним Богом који је примио тело и страдао због нас и ради нас.

Бог ствара од ребра Адамовог жену Еву која рађа људски род. Из ребра Господа Христа кога пробадају на крсту истиче крв и вода. На Литургији у Свету чашу сипа се вино и вода који символишу самог Христа којим се причешћује верни народ. Тако се рађа Црква Христова, из Христа и са Христом. Радост рађања је велика тајна. Сећам се оца Тадеја када сам био у манастиру у Витовници. Стајао сам на тераси и слушао пој птица, у једном тренутку приближио ми се отац Тадеј и упитао: `Чујеш ли радост живота?` Ја сам ћутао, а онда ми је он рекао да само ми мислима својим злим кваримо радост живота. А такве мисли рађају зле намере.

Пут хришћанина је да се за Бога везује. Обожење, подобије је крајњи сусрет са Богом. Много овоземаљских препрека има човек на путу да се приближи Богу и уђе у вечну заједницу са Њим. Среброљубље је једна, од великих препрека као и славољубље које до смрти човека не напушта. Среброљубље није само љубав према новцу него и љубав према било којој материјалној вредности. И сиромашан човек може бити среброљубив ако срце своје и мисли веже за стицање и обузме себе тиме. Постоје разни људи који имају иметак велик, али им то ништа не значи, јер вољом својом и срцем су окренути ка Богу и ближњем.

Молитва је јако важна јер преко ње разговарамо са Богом.  Заповест Божија која гласи: љубите Бога свим срцем својим, свом снагом својом, свом мишљу својом говори нам да ум свој усредсредимо на Бога, на добро, да нам се рађа жеља да помогнемо и волимо ближње. Мржња је реч која долази од мрзнути, од нечег што је хладно, што не пријања уз нас. Од те хладноће се штитимо, док је љубав топлина која нас греје. Када волимо негог, ми га припијамо уз себе, он је део нас. Човек, человјек, биће је које се челом и умом уздиже и гледа на Бога који ће га спасити. Без Бога, без Бога Светог Духа, не може се човек спасити из стања у којем се налази. Блажени нишчи духом, значи без Бога Светог Духа не можемо се спасити. Потребно је заволети Бога, остало све иде лакше ако љубави и вере имамо.

Верни народ у препуној сали цркве у Убу интересовала су многа питања. Током беседе оца Доситеја протојереј Милан Ристивојчевић укључио се у духовне разговоре, где су верници у братској љубави правих хришћана разговарали о Богу и љубави Божијој.

Дипломирани теолог

Марко Рафаиловић

вероучитељ