Госте, госпођу Зорицу Ковачев и Архимадрита Михаила (Биковић), игумана манастира Јовање, верни народ и браћу свештенике, поздравио је духовник Богомољачког покрета, протојереј Душан Бабић, речима: ``Драга браћо и сестре, драги богомољци, веома ми је драго што сте у овом броју дошли да чујемо духовне поуке. Три књиге које ће нам представити госпођа Зорица Ковачев, представљају антологију духовних беседа које су произносили разни духовници на духовним трибинама у Цркви Светог Трифуна на Топчидару. Ово је један од буквара духовних разговора за све узрасте, од 7 до 107 година. Приметио сам да је у цркви на акатисту, као и овде у сали, било доста деце која су дошла да чују нешто више о хришћанском животу, што ме посебно радује``.

Госпођа Зорица Ковачев у свом обраћању народу истакла је да је веома радосна  што се налази у епархији ваљевској, јер је њено порекло из Маркове Цркве. Захвалила се оцу Михаилу што подржава духовне трибине у Цркви Светог Трифуна и Свето Јована Владимира и активно учествује у њима. Три књиге под називом ``Духовни разговори`` представила је као антологију беседа са духовних трибина у којима су узели учешће 16 владика, мноштво архимадрита, монаха, професора. Са благословом патријарха одржане су  343 трибине за 14 година.  Велика заслуга за то припада упокојеном проти Дејану Дејановићу из Храма Светог Трифуна.

Велику плејаду духовних одговора, питања која највише интересују верни народ,  архимадрит Михаило је припремио и у свом обраћању народу веома брижно, са много братске љубави говорио. Указујући на књиге истакао је: ``Кроз ове књиге се материјализују речи. Диван је Бог у светима својим``. У даљем свом излагању описивао је духовне беседе из књига да су духовна зрна из шкољки покупљена по нашој Србији. Говорио је о покојном проти Дејану, који је сакупио у сарадњи са госпођом Зорицом Ковачев духовне разговоре из којих се видају духовне ране. Важност лепих и благих речи објаснио је уз помоћ примера једног Јапанца који је тестирао воду тако што је пустио да се направи кристализација. Пуштајући разну музику, запажао је како вода реагује. На лепу музику вода је формирала најлепшу решетку, као и на реч ``анђео``. На лошу, хеви метал музику и реч ``ђаво`` формирала је разне мрље.

Поред разних примера који помажу верном народу да боље разуме суштину хришћанског живота, отац Михаило са посебним трудом говорио је о Евхаристији која је благодарење Богу, често цитирајући речи оца Тадеја: ``Највећа жртва Богу је благодарење које му можемо дати``. Наводио је и примере из Јеванђеља о вери апостола  Петра. Истрајност у вери објаснио је уз помоћ примера вере праведног Јова. Поред многих питања из општег живота хришћана, нагласио је велику важност и снагу молитве, и да верни народ увек треба Господу да се обраћа,  јер је  реч богомољац кованица од онога што треба да ради сваки хришћанин, да Бога моли, зато се и назива богомољац. Сваки човек може проверити да ли је другоме опростио  једино осећајем срца. Говорио је о методама и искушењима током поста, узимајући за пример велике духовне атлете као што је Свети Серафим Саровски, и многи други који су се деценијама молили Богу и увежбавали у врлинама.

На питање верника како да се припреме да  што боље дочекају Господа, отац Михаило је одговорио: ``Исповест и покајање су јако битни да бисмо се спремили за причешће. Као што домаћица спреми кућу да дочека госте, тако и човек треба постом и молитвом да припреми своје срце за најдражег госта, Христа Бога``.

На питање како да се одбрани српски народ од даљег страдања, отац Михаило је одговорио да смо веома храбар народ, да је наше православље очувало чисту крв у народу не дозвољавајући истополне бракове, да имамо веома успешне спортисте, храбре мученике и војнике у историји, као и  да је Мојковачка битка Голгота, а битка на Кајмакчалану васкрсење Србије, како је говорио  Свети владика Николај.

У даљем обраћању и одговарању на разна питања истакао је важност лепог односа и саветовања народа са својим свештеницима, нагласивши да тамнавско намесништво и сам Уб има веома добре свештенике. Верни народ увек треба да буде у сарадњи на духовном плану са својим духовницима.

Уз мноштво питања, духовно сабрање се завршило поуком оца Михаила, речима и примером из доба Немањића: да су нам манастири и колевке празни и да би   најбоље решење било да се људи који су засновали породицу и добили децу у познијим годинама замонаше, па тако ће нам Србија певати и са децом и са часним монасима,  као што су  Немањићи радили.

Вероучитељ Марко Рафаиловић