Чудесна исцељења над моштима Светог Зосима и Светог Јакова Туманског била су тема ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ коју организује ПНХЗ „Светог Макарија Великог“ у Убу. Већ је укорењена традиција ове заједнице која сваког месеца окупља вернике око једне теме из различитих сфера хришћанског живота како би та иста заједница све више узрастала у својим врлинама ка Господу Христу. Овог пута настојатељ свештене обитељи туманске игуман Димитрије са сабратом јеромонахом Петром пренео је део чуда које Господ преко Светог Зосима и Светог Јакова Туманског излива на оне који се неуморно моле и клањају пред моштима ова два светитеља.

Беседи је претходио акатист Богородици Тројеручици, након чега је у уводном делу предавања духовник заједнице отац Душан Бабић поздравио присутне и пожелео добродошлицу игуману Димитрију и јеромонаху Петру. Након поздравног слова присутнима се обратио сабрат манастира Тумане јеромонах Петар изневши предање о настанку манастира као и житија великих туманских чудотвораца.

Игуман Димитрије у свом обраћању таксативно је беседио о чудима која када би се бележила „...једно по једно – мислим да написане књиге не би стале ни у сами свет“ Јов (21, 25).

-Међу нама има људи који могу да посведоче да све ово што ми износимо јесте жива истина. Не зато што ми тражимо нечију потврду, већ желим да покушам да вам дочарам колики је у ствари благослов Божји у наше дане изливен у туманску светињу. Свети Зосим Чудотворац познат је већ вековима. Око његовог гроба и око његовог свештеног култа манастир Туман не само да је заснован него је трајао вековима. Иако немамо некаквих писаних података из средњег века знамо да манастир Туман је три пута рушен и спаљиван готово до темеља, монаси никада нису напустили манастир управо захваљујући чудотворном гробу Светог Зосима.

Када смо дошли у Тумане ја сам сматрао да је Свети Зосим познат као подвижник и Христов човек али да није чудотворац, али прешао сам се у томе зато што ме је Свети Зосим просто сам уверио у супротно. Од тога дана до данас у манастирски летопис, у књигу сведочанстава, уписана су многа чудеса.

Последње чудо које је записано тиче се једне жене из Београда која је баш дошла у манастир и посведочила следеће:

Имала је цистичну израслину на леђима попут извесне куглице која је почела да нараста и да је изразито боли. Са вером је дошла у манастир Тумане, поклонила се светитељима, из манастира понела уље из њихових неугасивих кандила којим је са вером, код куће, помазала ту израслину  која јој је правила проблем. Не њено чуђење сутрадан израслина се више и више топила и у готовости потпуно нестала и више нема проблем.

У јуну месецу ове године једна поклоничка група стигла је из Лесковца. Дошли су, између осталих, и један бака и њена унука. Унука није говорила шест година. Код моштију Светог Зосима, прочитана јој је молитва и дете је изашло из манастира и почело сасвим нормално да говори- рекао је игуман Димитрије.

Ово је само мали део једног богатог сведочења, не само монаштва туманске обитељи, већ и оних над којима су се чуда Божја пројавила и који су били ради да то на овом предавању поделе, а што можете ускоро послушати и видети у рубрици –ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ- сајта -Црква Уб-.

Милош Рафаиловић