Духовник ПНХЗ протојереј Душан Бабић у поздравном слову подсетио је присутне да је господин Антоније Ђурић први који је говорио о заборављеним Солунцима и први који је отворено проговорио о комунистичким злочинима током и после Другог светског рата.

У препуној црквеној сали, међу којима је била и високопреподобна мати игуманија Гликерија са сестрама из манастира Ћелије, најпре се обратила  г-ђа Цисана Мурусидзе Чоловић, позоришни редитељ. По рођењу Грузијка, по образовању Рускиња а по души Српкиња, Цисана нам је посведочила да нас је кроз великог родољуба и православца Антонија сам Бог погледао и помогао како да савладамо муке и како да правда победи у немогућим условима и околностима.

- У замаху црвене напасти и зла режирала сам „Солунци говоре“ у оном моменту када је неко хтео брутално да понизи хероје Солунце. По вољи Божјој, Антоније ме је позвао и ја сам се радо одазвала. Представа је први пут одржана 30. децембра 1981. године у Народном позоришту и за четири године одиграна је 250 пута. Народ се пробудио, и поред страха и проблема, позоришна сала је увек била премала да прими све заинтересоване. За овај успех свакао је велику улогу одиграла СПЦ, посебно када је праг Народног позоришта, по први пут после Другогсветског рата, прешао и присуствовао представи Његова Светост патријарх српски Герман.

Због уплита бивших комуниста, у лику социјалиста, који су се напрасно заинтересовали за историју и Први светски рат, наравно из политичких разлога, представа „Солунци говоре“, која је пробудила национално-верску свет, орпоштајно је одиграна 1991. године на којој је присуствовао Његова Светост патријарх српски Павле.  

Покушаји да се обележе јубилеји 2001. и 2016. године били су неуспешни, а разлози су нам свима познати.

Сматрам, да данас једино Црква Православна има снагу и главну улогу да спасе народ од насилне духовне окупације, посебно младе нараштаје – део је из излагања г-ђе Цисане која тако воли српски народ.

Господин Миша Матић, публициста, изнео нам је неке детаље о страдању убљана  и појединих убских угледних домаћинских  породица од стране комуниста. Господин Милун Јефтић, такође публициста, прочитао нам је песму која упозорава, посебно младе да не почиње историја од 1941. године.

У наставку Духовних беседа Цркве Уб, књижевник Рајко Ђурђевић, говорио је великом делу великог писца, православца, родољуба, Српског Солжењицина господина Антонија који је написао преко тридесет књига, бесцен благо. Г-дин Рајко каже за Антонија да пише двојако – о неделима комуниста, којима не треба да се светимо, и о великим делима јунака српске историје које треба да следимо.

На крају Духовних беседа Цркве Уб, окупљенима се обратио легендарни и неуморни богољуб и србољуб господин Антоније Ђурић због чијих смо се речи и окупили у сали убског црквеног дома:

- Драги моји и честити Срби! Не бојмо се! Имамо Бога уз себе и две мајке – Србију и Русију!

Све што се око нас и збивало и збива – збива се на Косову и око Косова. Косово нису само ливаде, пашњаци, реке, брда и долине. Косово је душа Србинова, крв, рана незацељена, колевка, Причешће предака.

Срби су, нажалост, данас затупели, тотално отупели, не воде рачуна о себи. Не водимо више рачуна о себи и препустили смо се да нас други воде. Не знам да ли се смрт више заситила од српских телеса а ми од лажи и преваре.

Убише нас деобе и поделе. Када су питали Светог владику Николаја да му доведу најбоље лекаре да га излече како би оздравио и наставио да се бори против сатане у виду комуниста, Свети владика одговара да му донесу вест из Србије да Срби нису подељени и то ће га оздравити.

Деобе ће нас и неслога убити, зато морамо да ујединимо све наше снаге  и силе српске. Вратимо се Богу, вратимо се својој Цркви и свом Православљу – поносу српскога народа – беседио је књижевник Антоније Ђурић на Духовним беседана Цркве Уб у организацији ПНХЗ из Уба.

Јереј Александар Мандарић, вероучитељ