Христос Васкрсе!
СЛАВА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У МАНАСТИРУ БОГОВАЂИ. На Васкрсни понедељак, Манастир Боговађа је прославио своју славу св.великомученика Георгија Победоносца. Свету Литургију одслужио је јереј Зоран Миликић, а монахиње и народ су одговарали. Поред представника Општине Лајковац, дошли су гости са свих страна Српства.
Христос Васкрсе!
У МАНАСТИРУ У БОГОВАЂИ ДОЧЕКАН ВАСКРС. Као и у вековима пре, и ове године у Манастиру Боговађа, дочекан је најрадоснији хришћански празник Васкрс.
Пасха Господња, избављење од окова смрти и робовања греху, веома свечано и са нескривеном радошћу је прослављена у Богољубивом Убу и Тамнави.
Светом Васкршњом службом Божјом у славу Победитеља смрти и Дароваоца вечног живота, у препуном Храму, началствовао је крстоносни прота о. Митар Миловановић, Архијерејски Намесник тамнавски, уз саслуживање о. Драгана Алимпијевића, протојереја-ставрофора, старешине велелепног убског храма, протојереја о. Станише Ђокића, протојереја о. Милана Ристивојчевића и протојереја-ставрофора о. Милоша Љубичића, умировљеног свештеника.
"Ово је најтужнији дан, дан највеће трагедије у људској историји када се човек дрзнуо и дигао против Бога. Спаситељ света је осуђен на страдање и смрт на крсту. Убијен је онај који је дошао да нас спаце. Ово би у историји остало само велика трагедија да није у питању сам Господ који је једини имао снаге да на своја плећа прихвати грехе света. Њему смрт неће бити крај. Господ Исус Христос по свом Васкрсењу из мртвих чини корениту прекретницу од настанка света. Оснива Цркву, оставља нам Свето Јеванђеље. Иако хришћанство траје нешто више од 2000 година, оно није застарело, већ је увек младо. Ми сваке године учествујемо у Христовом Страдању и Васкрсењу, чиме се оно сваке године подмлађује и храни. Вера у Христа чини тако живу реку која ће се на крају улити у Царство Божије. Зато целивајући плаштаницу, тј. Христово Тело које је положено у гроб, помолимо се Богу да нам помогне и опрости грехе."'- део је из надахнуте проповеди проте Митра Миловановића, изречене у убском храму.
Ово су последњи моменти у Спаситељевом овоземаљском животу који су страдални али и спасоносни. Генерације и генерације од Адама до данас чекале су овај дан како би се ослободили окова греха и смрти у који су својом лакомисленошћу а и ђавољом лукавошћу били увучени. Човекољубиви Бог у свом човекољубљу шаље свога Јединороднога Сина који ће исправити грех Адамов, који ће страдати и погребен бити, али ће трећег дана из гроба устати разоривши силу смрти.
