Српска православна црква, верници, и просветне установе у архијерејском намесништву Тамнавском, свечано и достојанствено обележиле су 27. / 14. јануара 2013. године дан духовности и школске славе, првог српског архиепископа Светог Саву - Савиндан.
„Узевши период који прати датуме од рођења до упокојења первопрестолника Светога Саве, који би од прилике укупно био око шесдесет година, схватили би да је он изнад свог времена. Да споменемо, подизање Хиландара, писање Житија Светог Симеона, Крмчију, типике за Кареју, Хиландар и Студеницу, оснивање болница и школа... Дража му је била близина Духа Светога него престо оца свога..."- богонадахнуте су речи Архијерејског Намесника тамнавског крстоносног проте о. Митра Миловановића упућене директорима, професорима и ученицима убских школа.
СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА У ВЕЛИКОЈ САЛИ СО У ЛАЈКОВЦУ
...Тако је велико и знаменито путеводство Светога Саве. Зато је он за нас православне Србе, према речима Св. Јустина, пут који кроз Христа води у бесмртност и живот вечни, у све што је истински добро, истински свето, истински честито, истински бесмртно, истински вечно, истински благословено. И ми нашем Оцу благодаримо на томе. А благодарећи њему благодаримо и Христу, ради Кога и у Коме је живот Светога Саве, овога и онога века, био и остао једно велико ходочашће на путу за вечност, тачније, бескрајни пут кроз невечерњи и незалазни Дан Царства Божије Љубави. (Одломак из беседе Путоводство Светог Саве, архимандрита др Никодима Богосављевића).
Архимандрит др Никодим (Богосављевић) игуман манастира Рибница
Савиндан, 2013.
ПУТОВОДСТВО СВЕТОГА САВЕ
Сабрали смо се овде вечерас, драга браћо и сестре, да прославимо онога кога је Христос прославио и који је Христа и род наш србски, такође, прославио. Хоћемо да као недостојна чада одамо част и поштовање и речи похвале достојном оцу нашем Светоме Сави, равноапостолном Оцу и бесмртном Патријарху Цркве наше, како га назива његов ћелијски следбеник, преп. Јустин. У тропару, испеваном у част првог архиепископа србског, поред тога што се назива наставником, учитељем, првопрестолником, просветитељем, апостолима и светитељима сапрестолним, он се опева и као водитељ пута који води у живот.
У Србији се доста тога изгубило,тако да данас нећете видети стид на лицу дечака који је убрао туђу шљиву или јабуку покрај пута, ако га опменете, узвратиће дрско и неваспитано, показујући наш морал, васпитање, поштовање..., нећете видети стид на лицима младих када им залупа срце, нећете видети стид кћерке када је мајка кори, нећете видети стид када се нуди мито,.. а Свети Владика Николај каже: „Стид држи села и градове, кад нестане стида нестаће и света.“ Народ каже „Чега се паметан стиди тим се луд поноси.“ Докле смо стигли?
