Открио је Бог Логос план Божји о свету и Божју љубав према свету. Бог - Реч казао је људима Бога помоћу речи, уколико речи људске могу обухватити необухватљивог Бога. Све што треба овоме свету, и људима у њему - Господ је казао у Светом Писму. На сва питања Он је у њему дао одговоре. Нема питања, које може мучити душу људску, а да на њега није у Светом Писму дат или посредан или непосредан одговор. Људи не могу измислити више питања, но што има одговора у Светом Писму. Не нађеш ли одговор у Светом Писму на неко своје питање, значи да си, или поставио бесмислено питање, или ниси умео читати Свето Писмо и из њега ишчитати одговор.

      У Светом Писму Бог је казао:

     1) Шта је свет; одкуда је; због чега постоји, чему греди, чиме ће се завршити; 

     2) шта је човек; одкуда долази; куда иде; из чега је, ради чега је, чиме ће се завршити; 

     3) шта су животиње, шта биљке; чега ради су; чему служе; 

    4) шта је добро; одкуда је: чему води; ради чега је; како се стиче; 

    5) шта је зло; одкуда је; како постоји; због чега постоји - чиме ће се завршити; 

    6) шта су праведници и шта грешници; како се од грешника постаје праведним и од погорђеног праведника - грешник; како се служи Богу, а како ђаволу; сав пут од добра до зла, од Бога до ђавола; 

    7) све - од почетка до краја; сав пут човеков од тела до Бога, од зачећа до васкрсења из мртвих; 

   8) шта је историја света, историја неба и земље, шта историја човечанства; њихов пут, циљ и завршетак.

    Уопште, Бог је у Светом Писму казао све што је људима требало казати. У Светом Писму се налази биографија сваког човека, сваког без изузетка. У њему сваки од нас може наћи себе детаљно, подробно описана и приказана: све своје врлине и мане које имаш и можеш имати и неимати; наћи ћеш путеве којим душа твоја, и свачија, иде од греха ка безгрешности и сав пут од човека до Бога и од човека до ђавола. Наћи ћеш начине како да се ослободиш греха, наћи ћеш, једном речју, сву историју греха и грешности, и сву историју правде и праведника.

    Јеси ли тужан, у Светом Писму ћеш наћи утехе;

    јеси ли жалостан - радост;

    јеси ли гневан - укроћење;

    јеси ли сладострасан - целомудрије;

    јеси ли немудар - мудрост;

    јеси ли рђав - доброту;

    јеси ли злочинац - милост и правду;

    јеси ли човекомрзац - љубав.

    У њему ћеш наћи лек за све своје пороке и мане, и храну за све своје врлине и подвиге. Јеси ли добар, Свето Писмо ће те научити како да постанеш бољи и најбољи;

    јеси ли осетљив, оно ће те  научити ангелској нежности;

    јеси ли паметан, оно ће те научити мудрости.

    Волиш ли лепоту и музику стила и речи, нема је лепше, ни дирљивије, но што је има у Јова, и Исаије, и Соломона, и Давида и Јована Богослова и Апостола Павла... Ту се музика, анђелска музика вечне истине Божје обукла у речи људске. 

    Што човек више чита и изучава Свето Писмо, све више и више налази разлоге да га што дуже и непрекидније изучава. Оно је, по речи Светог Златоуста, као мирисав корен, који све више мирише што се више таре. 

    Колико је важно зашто треба читати Свето Писмо, исто је толико важно знати како треба читати Свето Писмо. Свети Оци, на челу са Светим Златоустом, најбољи су вођи у томе.

    Свети Златоуст је, тако рећи, написао пето Еванђеље. Свети Оци препоручују озбиљну припрему за читање и изучавање Светог Писма. Припрема се састоји, у чему? Најпре у молитви. Моли се Господу да ти просвети ум -  да разумеш речи Светога Писма, и облагодати срце - да осетиш истину тих речи и живот. Буди свестан да су то речи Божје, које ти Он лично говори и казује.

    Молитва у вези са осталим врлинама еванђелским најбоље оспособљава човека за разумевање Светог Писма. 

    А како читати Свето Писмо? 

    Молитвено, са страхопоштовањем, јер је у свакој речи по кап вечне истине, а све речи -сачињавају безобални океан Вечне Истине. Свето Писмо није књига већ живот; јер су речи њене - дух и живот (Јн. 6, 63), зато се и могу схватити ако их учинимо духом духа свог, и животом живота свог. То је књига која се чита животом - практиковањем. Прво ваља доживети, па разумети. Ту важи она Спаситељева реч: Ко хоће творити -разумеће да је ова наука од Бога (Јн. 7,17).

    Твори, да би разумео. То је основно правило православне егзегезе.

    У почетку човек обично брзо чита Свето Писмо, па онда све спорије, док најзад не буде почео читати реч по реч, јер у свакој речи открива - бескрајну истину и неисказану тајну.

    Сваког дана прочитај најмање по једну главу из Старог и Новог Завета, али упоредо с тим практикуј по једну врлину. Практикуј док ти не пређе у навику. Рецимо, прво опраштање увреда. То да ти буде свакодневна дужност. И уз то се моли Господу: Господе благи, дај ми љубав према увредиоцима мојим!... И кад ту врлину претвориш, у навику, онда ће ти лакша бити свака друга за њом, и тако редом до последње. Главно је читај Свето Писмо што више.

   Што разум не разуме, срце ће осетити; а не разуме ли ни разум, ни срце не осећа, ти ипак читај, јер читањем сејеш речи Божје по души својој: а оне тамо неће пропасти, већ ће постепено и неприметно прећи у природу душе твоје, и на теби ће се збити Спаситељева реч о човеку који баци семе у земљу, и спава и устаје ноћу и дању, и семе ниче и расте, да не зна он (Мк. 4, 26 - 29).

   Главно је: сеј, а Бог је који даје и чини да посејано узрасте (1 Кор. 3,6). Само не хитај са успехом, да не би испао сличан човеку који данас сеје, а сутра већ хоће да жање. 

    Читајући Свето Писмо ти уносиш квасац у тесто душе своје и тела свог, који се постепено шири, прожима душу, док је сву не прожме и не ускисне еванђелском истином и правдом. У сваком случају, Спаситељева прича о сејачу и семену може се применити на сваког од нас.

    Нама је у Светом Писму дато семе Божанске Истине. Читајући га, ми то семе сејемо по души својој; и оно пада и на каменита и на трновита места душе, а по нешто и на добру земљу срца нашег, — и донесе род. А кад угледаш род и окусиш га, — ти ћеш од сласти и радости похитати да и каменита и трновита места душе своје раскрчиш, поореш и засејеш семеном речи Божје.

     Знате ли када је човек мудар у очима Господа Христа?

     Када слуша Његове речи и извршује их.

Предавање оца Јустина, у Сремским Карловцима, 22. децембра 1929. год.

Припремио: Златко Перић