ВЕЛИКА СУБОТА ЈЕ ДАН КАДА СЕ СЕЋАМО ХРИСТОВОГ СИЛАСКА У АД, КОЈИМ ЈЕ ИЗБАВИО ЉУДСКИ РОД ОД ТРУЛЕЖИ И ПРЕВЕО ГА У ЖИВОТ ВЕЧНИ.
Велика субота је час у коме Син Божији сам улази у смрт и окуша смтр. Овај час Свети Оци Цркве описују као двобој између Христа и смрти, Христа и сатане. Онај који умире на крсту има Живот у Самом Себи., Oн је Живот, Живот који му нико не може одузети. Јер он јесте Живот и Источник свеколиког Живота. Јеванђеље сведочи: “У њему беше Живот и Живот беше светлост људима” (Јн.1,4). Човек Исус умире, али тај човек јесте Син Божији – Богочовек. Он стварно може да умре, али у њему je сам Бог који јесте Живот и као светлост улази у таму смрти. Живот улази у царство смрти, Божанска светлост засијава у стравичној тмини. Та светлост обасјава све који су у тој тами, то је сусрет Живота са смрћу свих. Ад дрхти и он је уништен, Субота – дан Седми остварује свеколику историју спасења чији је последњи чин победа Христова над смрћу и силама зла. После Суботе, наступа Први Дан нове твари, новог Живота који је рођен из гроба.
На велику суботу Свету Литургију Светог Василија Великог служили су старешина убског Храма протојереј-ставрофор Драган Алимпијевић и Иван Јовановић ђакон при храму Христа Спаситеља у Убу.
Акатист Христу Победитељу смрти у 18 часова испред Христовог гроба служио је протојереј Душан Бабић.
Чланак написао:
Стефан Радовановић вероучитељ
Фотографисао:
Милош Рафаиловић
Погледајте и:
Галерија слика
