ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - СЛАВА МАНАСТИРА ДОКМИР

У древном и чувеном манастиру Докмиру, несвакидашњом духовном радошћу и молитвеношћу прослављен је један од највећих и најважнијих празника Православне нам цркве – Ваведење у Храм Божји Пресвете Деве Богородице Марије.

 

       Просто је немогуће непоменути свету докмирску обитељ старе српске побожности, оданости, скрушености, снисходљивости, ревности, скромности, гостопримљивости, љубави и молитвености предвођену равноанђеолским ликом игуманијом мати Јустином.

       Овај стуб и расадник Православља кроз векове, услед бурне нам историје и далеке и блиске, доживео је судбину многих манастира, те је некако заборављен и начет немилосрдним зубом времена. Доласком на чело обновљене ваљевске Епархије Његовог Преосвештенства Епископа Г. Милутина, манастир се увелико обнавља и враћа му се постепено сјај каквим је некада блистао.

       На данашњи празник Светом службом Божјом началствовао је Архијерејски намесник тамнавски крстоносни прота о. Митар Миловановић уз саслужење          о. Тихомира Пановића.

       У надахнутој проповеди, честитајући славу мати Јустини, сестринству јој и верном народу, прота је нагласио да: „Богомајка је јединствена девојка у историји људског рода и до века. Као дете посвећена је Господу остављајући своју родбину и дајући завет Творцу свих нас. Са сигурношћу могу рећи да је она прва хришћанска монахиња и незамењив узор. Када је требало да напусти Храм, она је жарко желела да и даље остане у њему као дева. Божјом промишљу, она је обручена за Јосифа али постаде истинска невеста Гопода нашега. Родиће Сина, Спаситеља света, али ће остати вечна девојка. Велика је то тајна и благослов.

       Цео свој живот посветила је Христу и на најгорој голготи са Њим  је састрадала. Са Господом нашим и Сином њеним, она и данас и свих ових 600 година колико манастир битише не оставља нас сироте. Напротив, непрестано се моли за спасење наше од погибли изливијаћи свакојаке благослове и благодатне плодове измољене мајчинском љубављу од Сина свога...“

       Након одслужене Свете Литургије, освећења славског жита и ломљења славског колача уследила је монашка трпеза љубави.

       Домаћин овогодишње прославе манастирске славе била је г-ђа Марија Крсмановић из Докмира. Благослов да колач преузме за следећу годину примио је г-дин Момир Петровић из Трлића.

 

Александар Мандарић, вероучитељ

     

Галерија слика