ВАСКРШЊИ ПОСТ

          Овај пост се још назива и Велики пост (због своје важности и дужине трајања),

Часни пост ( јер обухвата време страдања и распећа Господа Исуса Христа на Часни крст)

и Четрдесетница, (зато што пост траје 40 дана), по узору на четрдесетодневни пост

Господа Исуса Христа у пустињи након свог крштења. На пост се надовезује и Страсна

седмица(Страдална или Велика) ,тако да је укупно трајање поста од 48 дана најдуже у

току године и завршава се највећим и најрадоснијм празником Васкрсења Господа Исуса

Христа,победом живота над смрти.

Најстарије сведочанство о Васкршњем посту потиче са краја 2. века и помиње га

Св. Иринеј Лионски,као пост који је практикован свуда и трајао је краће наго данас

(три дана). У другој половини 3. века пост траје 7 дана , а сигурно сведочанство о посту од

четрдесет дана потиче из 4 века, од Јевсевија Кесаријског (340), као и

васкршњих посланица Св. Атанасија Великог (373). Данашњи облик Васкршњег поста

настао је 5 веку.

         Прва недеља поста зове се Чиста, друга је Пачиста, трећа је Крстопоклона, четврта

Средопосна, пета Глувна,шеста је Цветна и седма је Страсна или Велика недеља.

 

                                              Прва недеља Васкршњег поста

 

     Назива се Чиста,  јер у молитвама и песмама на богослужењима ове недеље чујемо

вапај душе која се каје, чисти и оплакује своје грехе. Овим стиховима Црква нас позива на

покајање, сузе, молитву, одрицање од греха и страсти, а све да бисмо добили опроштај

грехова и духовно и телесно очишћени, поклонили се Часном Крсту и Васкрсењу

Христовом и тако задобили живот вечни. За време ове седмице молитве су дуже и

свечаније, читају се делови Светога Писма који нас позивају на покајање. Зато је и телесни

пост ове седмице пооштрен, верни посте строго, на води, а по могућству прва три дана се

ништа не једе.  Зато је Црква и установила да се у току ове недеље и осталих недеља,

због дужине и строжијег поста верни могу причешћивати средом и петком на литургији

Пређеосвећених дарова.

       Субота прве недеље поста, Тодорова субота,  је посвећена чудесном догађају везаном

за Св.Теодора Тирона. На овај дан, светитељ се у сну јавио епископу Евдоксију и казао му

да је сва храна на тргу по заповести цара Јулијана Отпадника , попрскана крвљу идолских

жртава , како би се хришћани оскрнавили у дан поста и да зато хришћани једу кувану

пшеницу. Овај обичај је остао до данашњих дана.

         Прва недеља Васкршњег поста назива се и  Недеља Православља, јер Црква

свечано слави победу над иконоборцима и поновно успостављање поштовања икона 843.

године, за време царице Теодоре и патријарха Методија, након прогона икона и

иконобранитеља у 8. и 9. веку. Истакнути иконобранитељ у 8. веку беше Св. Јован

Дамаскин, коме би одсечена десна шака, јер њом брањаше иконе, али моливши се пред

иконом Мајке Божије  би му излечена рука и у знак благодарја  Св. Јован Дамаскин

направи од сребра шаку и прислони је на икону, која би прозвана Тројеручица. Ову икону

наш Свети Сава је добио на поклон када је боравио у Светој Земљи. Икона се од тада

налази на Светој Гори у манастиру Хиландару.