† Протојереј-ставрофор ВЛАДИСЛАВ МИЛИВОЈЕВИЋ
(1945 - 2015)
Сужена заупокојена литургија и опело новопрестављеном свештенослужитељу у убском храму
У петак 25/12. септембра, на Оданије Рођења Пресвете Богородице, 16. Недеље по Духовима 2015. Лета Господњег представио се Господу протојереј-ставрофор Владислав Миливојевић, умировљени парох убски.
Сештеничким опелом у убском храму Христа Спаситеља, 27. септембра, на Крстовдан 2015. године, началствовао је архијерејски намесник протојереј-ставрофор Митар Миловановић уз саслужење браће свештеника намесништва тамнавског и присуство породице, фамилије и многобројног верног народа.
Прота Влада рођен је у селу Новаци, општина Уб, 1945. године, априла 6., у честитој и побожној фамилији Миливојевића, од родитеља оца Драгосава и мајке Милене. Крсна слава била му је Свети Аврамије Затворник. Родио се и одрастао у најтежа времена. Као тек стасали младић уписује Богословију „Светог Саве“ у Београду школске 1959/60. године, у време када се на такав корак ретко ко одлучивао.
По успешном окончању богословских наука, као млад богослов, одлази на одслужење двогодишњег војног рока. У међувремену сусреће свог животног сапутника Јановку Миливојевић из села Дружетића код Коцељеве. У честитом браку са изабраницом добио је сина Драгана .
У чин ђакона рукоположен је 5., а у чин презвитера 8. новембра 1967. године од стране блаженопочившег Епископа шабачко-ваљевског Јована (Велимировића).
Одмах по рукоположењу за свештенослужитеља Божјег олтара 1967. године одлази да служи Господу на парохији у селу Прово. Ту остаје пар година када прелази на нову парохију у селу Докмир код Уба 1970. године на којој остаје пуне 24 године (1994.г.) где је заорао дубоке бразде на њиви Господњој и саградио дом себи и својој породици. Са докмирске парохије долази 1994. године у варош Уб, административни центар архијерејског намесништва тамнавског, као парох трећи убски. 1997. године постаје старешина убског Световазнесењског храма. На празник Светог Макарија Великог 2008. године одлази протојереј-ставрофор Владислав Миливојевић у заслужену пензију као добар пастир, домаћин и проповедник речи Божје.
- Оче Владо, ево полако се прибрајамо роду своме и оцима нашим и стигао си Господу коме си толико дуго и верно служио. Ретко ко је волео своје парохијане као ти и они тебе, узајамна је била то љубав. Одазвао си се Господу и уписао Богословију у време када се ретко ко на такав корак одлучивао. Иза тебе, као свештенослужитеља остала су многа дела вредног човека. У Докмиру си обновио и бакром покрио оронулу средњевековну светињу, сазидао звонару, обновио стари и подигао нови парохијски дом. Доласком на Уб опет су те сачекали градитељски послови – почетак градње новог убског храма у којем се помолисмо за покој душе твоје. Нека те Дародавац свих добара Господ наш Исус Христос награди за све што си учинио за Цркву Његову и нека ти Свемилостиви Господ опрости грехе које си учинио за живота и дарује ти рајско насеље. Нека ти је лака српска тамнавска земља и Бог душу да ти прости! – речи су из некролога проте Митра Миловановића, вишедеценијског сабрата новопрестављеног протојереја Владислава Миливојевића.
Оче Владо, вјечнаја памјат!
Александар Мандарић, вероучитељ
Погледајте и:
Галерија слика
