Прослављање Светог оца нашег Саве, првог архиепископа и просветитеља српског, почело је Светом Литургијом. Свету Божанствену службу Божију служили су протојереј Милан Ристивојчевић и ђакон Иван Јовановић.

"Без Светога Саве, без његовог труда око нашег народа и наше Српске Православне Цркве, ми би кроз историју па и дан данас изгледали сасвим другачије, као народ без будућности. Зато никако не смемо имати на уму, да треба да живимо само данас и да је смисао живота само данас, јер без историје и без небеске Србије ни ово сада не би имало никакав смисао а камоли оно што ће тек бити убудуће. Дакле, не смемо се никада дрзнути на ту помисао, да нама не треба небеска Србија, јер без те небеске ова сада (земаљска Србија) била би ништа. Била би прах и пепео једнога дана. А ми бар који у храм долазимо и који се Богу молимо, знамо да је ово сада само припрема за оно што ће сутра бити, и због тога јесмо овде. Знамо да је Бог све победио, а победио је и тај прах, који смрт доноси, јер је својим Васкрсењем испразнио  Ад, како сведочи наше Свето Предање и наше Свето Писмо, а нама показао пут спасења и показао да смрт није оно последње,  него да је само прелазак кроз који сви ми морамо проћи, као када прелазимо преко моста са једне  на другу обалу, тако и смрт јесте за нас само један прелазак, јер општим Васкрсењем Христовим ми у ствари имамо пуноћу зашто нас је Бог створио. А Бог ништа није створио да пропадне, а камоли нас људе. Та помисао и одбацивање небеске Србије нама мора бити неприхватљива. А Свети Сава је за нас учинио то да Божији промисао и Божији план схватимо и њиме живимо. Ми смо до Светога Саве као и сваки народ  били у плану Божијег спасења, али од нас је завислио да ли ћемо тај план остварити. 

Били смо оне дивље биљке које долазе у руке калемара, и онога тренутка када се окалеме постају нешто сасвим друго. Постају нешто племенито. Ми Срби смо од времена Светог Саве, ти који смо Светим Савом накалемљени и пресађени у Божији врт у Његову Цркву. Да ту у Његовом врту доносимо плодове, достојне хиршћана. Ако се деси да се у врту осуши тај изданак који је накалемљен, а она доле дивља подлога  ако и буде жива, више се не калеми, него се обично из воћњака ишчупа и баца. Да не бисмо били ишчупани из овог Божијег врта морамо  увек бити живи изнад места калемљења, а то место је место од (времена) Светог Саве. Зато морамо да се бринемо о Светом Сави, о његовом дану, да живимо светосавски и да смо свесни да је Свети Сава је у Небеској Србији, да не дозволимо да нам га ико узме или не дај Боже забрани или покуша да обесмисли.

О њему се веома пуно говорило, писало, певало, сликало, али још увек је наша дужност да све то изнова и изнова чинимо, да говоримо , пишемо, певамо, сликамо, јер не само да то Светом Сави дугујемо за његово дело у нашем просвећењу и нашем образовању, већ и за то што ова дела, наш, Светим Савом накалемљени, народ дарују избављење, спасење и живот будућег дана. Зато Свети Сава за наш народ, за нашу уметност, за нашу Цркву, за наше писце увек мора бити инспирација. Ово је препознао и кнез Милош када је прогласио да Свети Сава буде дан кога ће школе прослављати, дан у коме ће наша деца учествовати и славити. "- рекао је отац Милан у својој празничној беседи.

Након Свете службе Божије, у великој црквеној сали парохијског дома, освећено је славско жито и сломљен је славски колач. По вишедеценијској традицији најмлађи су рецитовали и певали духовне рецитације и песме посвећене Светом Сави, за шта су захваљујући  дару  госпође Марије Шимшић награђени пригодним Светосавским пакетићима. 
Након Светосавских свечаности у храму, убски свештеници обишли су све подручне школе. На дан школске славе Светог оца нашег Саве ломљени су славски колачи и освећена славска жита у Гимназији "Бранислав Петронијевић" , у техницкој школи "Уб", основној школи "Милан Муњас", музичкој школи "Петар Стојановић" као и у предшколској установи Уб. 
"Возљубљена чеда Светог Саве Немањића ходећи по путу који исклеса по стеновитим стазама срца и душа људских, гледајући Оца Беспочетног, Сина и Духа Светога изабра страну која на крају пута има само један циљ, а то је љубав неизмерна. Пре осам векова терен је био изузетно тежак, требало се определити на коју страну кренути, но Свети Сава између истока и запада, севера и југа изабра пут небески. И како сами знамо и по каснијим речима Светог кнеза Лазара да је земаљско за малена царство а небеско је увек и до века. Свети Сава користећи оно што му Бог даде, а то је љубав, мудрост, смиреност, послушност, веру наду достиже ону вечну димензију, а то је вечна љубав Божија"- рекао је Архијерејски намесник тамнавски протојереј Станиша Ђокић у својој беседи у убској основној школи. На крају своје беседе отац Станиша пренео је поздраве и благослове Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Господина Милутина, и честитао је школску славу директорки, наставницима, уценицима и присутним гостима. 
Свети Сава је свечано прослављен и у осталим храмовима и школама широм Архијерејског намесништва тамнавског.

Чланак написао

Стефан Радовановић, вероучитељ

Фотографисао

Милош Рафаиловић