Шта се још код нашег народа изгубило: Поштовање старијих, њихово право на седење у превозу, у чекаоницама, за столом,.. непристојно је наводити доскочице младих везане за старе у поменутим приликама, а свако од нас их је чуо или прочитао у штампи или на интернету. А Црква па и наш народ, бар до сада, учио се и васпитавао на искуству и годинама старих (подвижника) наших дедова и отаца.   Поштовање родитеља по природном моралном закону и по Божјој заповести „Поштуј оца свога и матер своју...“. Из непоштовања родитеља произилази општи распад породице, тако да се више не зна ко су родитељи а ко деца, свако има право и мора да му се удовољи. На прсте се може избројати колико има фирми и радњи које воде два брата. Где је породица и колико нас је обузео дух света и непоштовања говори реченица једног свештеника коју скоро негде чух :“нормално је да се снаха и свекрва препиру и свађају“ а што би то требало да буде нормално? Свету тајну брака и целомудрености скоро нико не поштује, млади живе у страстима и неморалу, на венчања ако у опште и дођу, долазе са дететом у наручју или у стомаку. У оваквом паду и тражењу милости и римокатоличку „ризницу сувишних добара“ коју су по њима оставили Господ и светитељи, би испразнили.

            Црква мора да вапи, да опомиње, да прекорева, да моли и куми, јер рече Апостол Павле „Свима сам био све“ (I Кор.9.22). Цркву не чине епископи, презвитери и ђакони они су само део Цркве. Цркву чини сабрани народ заједно са јерархијом (епископом, презвитерима и ђаконима). Црква је дужна да брине о свом народу, јер је он у ствари Црква. Из народа долази тј. бира се клир. Нису свештеници некакви странци које је неко поставио већ су и они део тог народа. Право и обавеза Цркве је да се стара о свом народу, да га опомиње и упућује на Христов пут. Многи не знају шта је Црква, те траже од свештенства да ћути да „гледа своја посла“ да се не интересује за народ, а ко то сме да учини, да ћути. Обавеза је наша да се бринемо за народ, за Цркву коју је Христос основао и оставио, јер ће нас за Њу и питати. Нема за Цркву никакве политике нити се Црква њоме бави, она се само стара за народ, јер то је чинила и када српских држава у несрећна времена није било. Многи су то врло лако заборавили а добро су учили у историји да се народ привијао из скуте своје Цркве и само  тако успевао да очува свој национални у духовни идентит, односно да не постане неко други (Потурица, Горанац, Хрват....).

Коме данас смета Црква и зашто треба да заћути?  Коме данас служи несрећна Весна Пешић и каква је њена порука изречена у интервју-у за интернет портал „Аутономија“: "У Србији доминира једна веома ретроградна црква, каква је Српска православна црква. Она за 600 година није изговорила ниједну нову реч. Морамо да појачамо атеизам у друштву, баш зато што је доминантна Црква толико конзервативна да нам не да да дишемо".Овом изјавом нико из Цркве се озбиљније није бавио, а последица је било, јер се полако стварала погодна клима за развијање разних штеточина које уносе немир у Цркву, па тако и на пољу веронауке, осмелиле су се неке личности да спроводе своју правду и намећу грађанско васпитање деци. Ваљда им између осталог смета податак који доносе „Новости“ (13. фебруара 2011.г.) „Правосланом веронауком највише деце је обухваћено у Западној Србији – на простору ваљевске и шабачке епархије“.