
У недељу осмог по Духовима када прослављамо Пренос моштију Светог Архиђакона и Првомученика Стефана, Преосвештени Владика Исихије служио је Божаснку Архијерејску Литургију у храму Христа Спаситења у Убу.
Његовом Преосвештенству су саслуживали Архијерејски заменик протонамесник Филип Јаковљевић, Игуман манастира Јовања архимандрит Михаило, Архијерски намесник тамнавски протојереј Небојша Миливојевић, старешина храма у Лајковцу протојереј-ставрофор Томислав Цветиновић, старешина храма у Убу протојереј-ставрофор Драган Алимпијевић, убски свештеник протојереј Милан Ристивојчевић, протођакон Бранимир Терзић и ђакон Јован Новитовић. За лепоту појања потрудили су се убски свештеници и теолози.
Након Светог Јеванђеља Преосвештени Владика нас је поучио говорећи...
У име Оца и Сина и Светога Духа .
Господ је отишао сам у пустињу, а многи, многи народ је кренуо за њим. Није их он звао, већ су кренули за њим у ту пустињу. Не мислећи о основним животним стварима, већ само ходећи и жеђујући да чују реч његову, јер ту је пред њима и са њима био Спаситељ света. И они су у дубини срца свога препознали да је он тај који је дошао да спасе свет. И хтели су његову реч и отишли су у ту пустињу безживотну, да би га слушали. И Господ, како каже Јеванђелиста Матеј, се сажали на њих. И говораше и им и исцељиваше их, и поучавао их је дуго у тој пустињи. А предвече Апостоли приђоше Господу и подсетише га да је већ касно и да ови треба да једу нешто, гладни су и да их отпусти у оближња села и да пробају себи да нађу неку храну. То у данашњи дан можда и може да има неког смисла, али у оно време нигде није могло да се нађе храна за 5000 људи и још уз то жена и деце. Није могло да се нађе ни за неколико људи, јер свако је производио онолико колико је њему потребно. Никаквог вишка није постојало, поготово не у селима и поготово не увече. А када се у то време каже да је неко гладан, то није браћо и сестре као данас, јер ми данас сматрамо да смо гладни чим нам на ум дође нека помисао о јелу, чим осетимо и најмањи апетит за јелом, ми одмах сматрамо да смо гладни и одмах јурмо да задовољимо тај свој апетит. А онда није било тако, онда се јело много мање, један хлеб је био мера за један дан за једног човека и он је могао да заради тај један хлеб, ако је било Благослова, и мало ко је више од тога зарађивао. Сад видимо у пустињи ту огромну масу људи који су већ гладни и најизглед долази јенда безизлена ситуација. Овај догађај је јако важан, ово претварање 5 хлебова у мноштво хлебова и храњење верног народа и тај догађај је описан код све четворице Јеванђелиста са малим разликама у неким детаљима, али је свуда поента да се са неколико хлебова нахранило Благодаћу Божијом и учешћем Светих Апостола, много хиљада народа. И Господ им каже чудне речи: Нахраните их ви. Не треба да иду у села, нахраните их ви. И они наравно не знају како да они нахране и кажу са чиме располажу да имају 5 хлебова и 2 рибе. То је нека мера која је била за њих, ученике и за Господа, које су они носили са собом. И можда је неко у народу имао нешто мало, али никако довољно ни за десети део тог мноштва. И онда Господ чини огромно чудо, али не чини га на спектакуларан начин, не рекламира себе, не тражи своју славу, већ га чини тајно да то народ невиди, јер народ ни не зна да ли ту има хлеба да ли нема и колико ту хлебова има. Господ благосилља хлеб и уздиже поглед на небо показујући тиме да Он не ради ништа сам од себе већ о своме Божанском смирењу, Он ту славу преписује Богу Оцу али Он наравно самовласно чини то чудо и чини га само онолико колико је то нужно, и обезбеђује скромну храну да би народ могао да преживи али недела сам већ тражи сараднике и то су у првом реду његови апостоли, најближи ученици, дванаесторица апостола које он упошљава у овом добром делу и у овом чуду Божијем јер њима даје комаде хлебова и каже им да разделе и они раздељујући на чудесан начин раздељују то и бива довољно за све људе и не само да бива довољно него бива и вишка и то симболично опет, дванаест котарица вишка то значи да, реч Божија се свима дели и реч Божија је довољна да свакога нахрани и остаје и остатак, а остатак припада дванаесторици апостола који су најближи Господу и који могу највише да приме од учења Његовог и Његове добродетељи и који су позвани од Њега да први круг око Њега први круг који раздаје Његову благодат и онда је имају још вишка те Благодати и да могу да је користе за себе и за своје ближње у будућности. Реч Божија којом је Господ хранио душе и срца овог верног народа, реч Божија их је држала читав дан на сунцу у пустињи и сада у виду хлеба, они и даље добијају Благодат Божију у виду тог чудесног хлеба и то је наравно предобразац Свете Литургије и Тајне Вечере која ће се догодити за неко време када ће Господ опет доћи али сада само са својим ученицима, преломити хлеб и опет ће га благосиљати и раздечити својим ученицима са речима „Примите једите ово је тело моје које се за вас ломи за отпуштење грехова“ и исто тако чашу ће поделити са њима, чашу у којој је вино и која се тада претворила са дејством Светога Духа у Његову крв и рекавши Пите из ње сви ово је крв Моја Новога завета која се за вас и за многе излива на отпуштење грехова. Предобразац те Свете Литургије имамо у Старом Завету и на Велики Четвртак у Новом Завету, Господ служи ту јединствену космичку литургију, Свету Евхаристију и тада он установљује Евхаристију и све Литургије које било ко од нас, почевши од Апостола у првим вековима преко многих Светитеља, многих Епископа и презвитера па до данашњих презвитера и епископа свака та литургија није нова литургија него је тајанствено прикључивање за Свету Литургију једном за свагда служену и увеку служећу, то је Литургија коју је одслужио сам Господ Исус Христос са својим ученицима непросредно пред Његово страдање. У овом чуду наравно они су присуствовали праобрасцу свете литургије и Апостоли и верни народ. И најели су се тога хлеба и тај хлеб им је дао не само снагу да могу да се врате у своје средине или наставе да прате Господа већ им је дао и снагу и духовну снагу да приме реч Божију. Али тек по доласку Светога Духа који ће се десити педесет дана после Васкрсења. По силаску Светога Духа на Апостоле и на све ученике и на сву васељену тек тада ће да се испуни и тек тада ће у пуној Благодати моћи да разумеју оно што су слушали раније од Господа. Данас такође славимо и Светог Влико Мученика Стефана, пренос његових моштију. Он је један од првих ученика Христових и Првомученик, први је пострадао за реч Божију. Он се такође насићивао хлеба и вина Евхаристијског. Причешћивао се Телом и Крвљу Господа нашега Исуса Христа и у тој благодати он је могао да посведочи и да пострада за као први мученик за свога љубљенога Господа. Нек Бог да, да његовим молитвама и молитвама свих светих, да се и ми удостојавамо да једемо хлеб Божији да једемо Његово Тело у Светом Причешћу да пијемо Његову Крв. Да се тиме сједињујемо са Њим и да будемо учесници причасници те јединствене космичке Литургије коју је Господ одслужио на Велики Четвртак, а који је наговестио овим данашњим чудом које данас обележавамо, чудом у пустињи. Нек Бог да се достојно причешћујемо. То причешће јесте хлеб живота и оно нас већ овде сједињује са Богом и већ овде нам омогућава да живимо у Рајском стању. И Богу нашему нека је слава.
И ако у веома топлом дану наш прелепи храм је био веома посећен. Углавном деца и њихови родитељи су приступили светим даровима, примајући у себе самога Господа. Највећи део нашег народа причестиће се на Преображење, празник који се стотинама година са великом пажњом поштује и празнује, а као круна самога празновања је Свето Причешће.
Након Свете Литургије у црквеном дому уследила је подвижничка трпеза љубави у складу са данима Госпоинског поста, Архијерејски намесник тамнавски прота Небојша захвалио се Епископу Исихију на одслуженој Светој Литургији, на молитвама узнешеним за здравље и спасење наше литургијске заједнице и целог Српског рода. Благодарност је изречена и свим присутним из Институција при општини Уб и убским привредницима. У знак благодарења за духовну бригу и љубав према свештеницима и сећање на прву канонску посету Црквеној општини Уб старешина храма прота Драган поклонио је Преосвештеном владици Архијерејски чиновник у кожи, рад раднице ,,Принц“ из Пожеге. У име народа председник Црквеног одбора г. Мирослав Живановић поклонио је Епископу икону Светог Саве коју је урадила његова супруга Биљана. Како се нашем Епископу свидео комплекс убске порт,е обећао је да ће ускоро поново доћи.
На многаја љета , долгоденствуј Свети Владико!
Стефан Ристивојчевић
ученик 1раз. Богословије