17. марта 2013. лета Господњег у убском Световазнесењском Храму служена је Света литургија на Сиропусну недељу. Сиропусна, или Недеља праштања, у народу се још назива и Сирна, Бела или Опросна недеља. То је последња припремна седмица пре почетка Великог Васкршњег поста. На тај дан се прослављају и Покладе, последњи мрсни оброк пред наступајући пост, са многобројним пратећим обичајима, а који се своде углавном на праштање и искање опроштаја.
У послеподневним часовима Сиропусне недеље у православним храмовима се служи "опроштајно вечерње", јер се тада обавља "чин праштања", прво у храму, а по повратку и у домовима. Том приликом се тражи опроштај за увреде, немар, клевете, заваде и друга сагрешења према ближњима, како би са олакшањем започели Часни пост. Обичај је тада да се једни другима обраћамо са: "Опрости!" - "Бог да прости!". Дакле, морамо опростити другима, како би нама Бог опростио, као што каже Свето Писто које се на Светој литургији чита на Сиропусну недељу:
"Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша. А кад постите, не будите суморни као лицемери: јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем: примили су плату своју. А ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно. Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лопови поткопавају и краду; Него сабирајте себи блага на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лопови не поткопавају и не краду. Јер где је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше." (Матеј 6, 14-21)
Свету службу Божју, на овај опраштајући дан, служио је протојереј-стафрофор о. Драган Алимпијевић, старешина убскога Храма. У надахнутој проповеди служашчи је истакао, тумачећи прочитано Јеванђеље, значај и потребу праштања и незлонамерности коју прати лицемерје. Пост је лек који нам даје снаге да дођемо до Христових врата вечнога живота. Он нам даје снагу да се изборимо са највећим непријатељем рода људскога – сатане, који нас нагони ка његовим вратима таме и греха. Пост нас припрема како би што достојнији дочекали Празник над празницима Вскрсење Господа Исуса Христа и причестили се свеоживљујућим Његовим Телом и Крвљу.
По завршеној Литургији, протојереј о. Милан Ристивојчевић прочитао је молитву пред почетак Часнога поста, како би нам се ојачале духовне и телесне снаге за благородан подвиг поста који нам предстоји и истрајања у њему.
Предходне три недеље Света Православна Црква нас је, преко Спаситељевих прича о Митару и фарисеју, као поуке о покајању; Блудном сину, као изразу неизмериве и неизрециве љубави Божје према нама палима и грешнима и Страшном суду, који је једини праведан и поука о Страху Господњем, али страху који нас упућује у наручје Господа Исусу Христа, припремала духовно и телесно за Велики Часни Васкршњи пост.
Данашњом јеванђелском причом, причом о праштању и посту, завршава припремни период и почиње делатни део онога за што смо се припремали. Нека нам Бог буде милостив и нека нас укрепи у нашим добровољним напорима за спасење душа наших. Праштајте!
Александар Мандарић, вероучитељ
