Свештенослужитељи примером најбоље крче пут и указују на правац живота у Господу. Спремајући се да окају своје грехе и преступе и да што достојније стоје пред престолом у Светињи, тамнавски свештеници су након Литургије пређеосвећених дарова, у среду друге недеље Часнога поста, приступили светој тајни покајања и исповести, пред својим духовницима архомандритима Данилом (Јокић) настојатељем манастира Плужац и Михаилом (Биковић) настојатељем манастира Јовања.

 Литургију Пређеосвећених дарова служили су храму Христа Спаситеља у Убу свештеници Милан Ристивојчевић, парох четврти убски, Александар Ћосић, парох таковачки, Зоран Марковић, парох јабучки и ђакон при храму Христа Спаситеља Иван Јовановић. На литургији је беседио Предраг Велимировић, парох вуконски.

 Након исповести оци и духовници прешли су у црквену салу где је уследио братски састанак. Архијерејски намесник протојереј Станиша Ђокић је након молитве, у свом кратком обраћању браћи свештеницима, најпре захвалио духовницима на њиховим светим молитвама и замоли их да свештенике поуче и усмере путем светих отаца. Пренео је Благослов и поздрав Његовог Просвештенства Епископа ваљевског свима присутнима. Духовници, отац Михаило па затим и отац Данило, су након намесника обратили се свештеницима и указали на веома велику важност подвига и разумевања светих богослужења како током богослужбене године а нарочито у време Свете чтрдесетнице. Само чисти сасуди могу примати дарове Духа Светога, зато се кајемо и праштајмо, поручују. Укрепљење у храни и братској трпези личним трудом обезбедио и припремио  је парох други убски, протојереј Душан Бабић.

Беседа јереја Предрага Велимировића 

Света тајна исповести и покајања

          У име Оца и Сина и Светог Духa! “Умијте се и будите чисти. Одвојте лукавства од срца ваших пред очима мојим, научите се добро чинити... И ако греси ваши буду као скерлет, убелећу их као снег, и ако буду као црвена тканина, убелићу их као вуну. И ако хоћете и послушате ме, јешћете добра земаљска”, (Ис.1,16-19)пише пророк Исаија . 

          Грех је универзална појава, то је болест која је задесила читав род људски; овде нема изузетка, постоји само разлика у степену греха и односу између добра и зла у души сваког човека. Макарије Велики пише : „Чак и у душама светих остају неке тамне мрље, због тога је и за Свете спасење дар Божанског милосрђа“. Човек који добија чин свештеника као личност остаје са истим оним потенцијалом добра и зла, и он, исто као и свако из редова његове пастве треба да се бори са собом, да искорењује страсти и пороке из свог срца. Тиме нама није олакшан пут духовног усавршавања, напротив, ми постајемо одговорни за благодат, власт и право које смо добили у тајни хиротоније. Самим тим се подвргавамо строжијем Божанском и људском суду . 

          Подсетио бих да постоје две врсте јерархије: једна је црквена јерархија где се благодат даје као право и власт да се врше Свете Тајне и обреди. Ова благодат не припада човеку, већ чину, она му се даје као зајам како би он испунио своју мисију.  Са смрћу ова благодат не даје души никакве привилегије, она је напушта као што војник одлаже своје оружје и враћа се кући. Црквена јерархија су: „својеврсни“ канали кроз коју се благодат Божија излива на свет. 

          Постоји још и духовна јерархија то је степен благодати који зависи од човековог личног подвига. Ова благодат припада човековој личности, ако је он не изгуби кроз грех, она се после смрти неодузима од душе, већ се напротив сједињује са њом заувек. Ово је благодат мученика, преподобних и праведника. 

          Благодат свештенику није дата ради самог свештеника, већ ради народа, али у сразмери са личним подвигом свештеника њена дејства постају очигледија и потпунија. Пример какви свештеници треба да буду су нам оставили:  Свети праведни Јован Кронштатски и Преподобни оптински Старци. 

 Окупљени данас на овој Пређеосвећеној литургији док се у нашем намесништву врши Света тајна Исповести и покајања, док се припремамо да очистимо нашу душу од греха, имам обавезу да подсетим на речи Светог Григорија Богослова који каже да вода која извире из стене тече као поток према долини, али камен који накваси остаје камен, а у долини где теку потоци и реке цветају жбуње и трава, жудно се напајајући  овом водом. Тако душа свештеника која има непокајане грехове остаје јалова и мртва као камен, али људи који присуствују у храму на богослужењу пију устима своје душе живу воду – благодат Божију. На другом месту,  поредећи Свету тајну коју врши достојан и недостојан јереј, Свети Григорије говори да је отисак златног и оловног печата исти. Због тога стојимо пред антиномијом: за време свештенодејства недостјног свештеника благодат се не смањује , а за време службе достојног она се повећава. 

          Сви смо ми у животу, у неким тренутцима пролазили кроз тешка искушења која човекову вољу чине слабом и вуку човека у грех. Свештенослужитељи осећају нарочито јака искушења, на борбу са њима демон шаље најискусније и највештије у злу пале анђеле и због тога су неки људи после примања свештенства падали у искушења о којима раније нису имали чак ни представу . Због тога Свети Климент Епископ римски Цркву и њену јерархију пореди са војском. И као што сваки војник који се спрема за бој тако се свештенослужитељ припрема за невидљиву борбу у Светој тајни Покајања и Исповести . 

          Браћо! Јерма у књизи „Пастир“ пише: „ Да нам Господ није даровао покајање ни један човек се не би спасао”. Другог пута осим покајања ка Царству  Небеском нема и неће ни бити! 

          Постоји стара прича о томе како је Господ послао Своје Анђеле да донесу најбоље што нађу на земљи. И сваки Анђео је донео са земље дар Богу. Није било само једног од њих. Али, се и он појави и рече Господу: „Донео сам Ти на дар сузу грешника. Видео сам како је ноћу грешник, којег је читав свет презирао , у самоћи горко плакао због својих грехова и молио се за опроштај. Узео сам његову сузу и донео Ти”. И Господ рече: „Ово је најлепши поклон. Суза грешника који се каје за Мене је драгоцени дар”.       Браћо и сестре, не заборавите: Господ нам је обећао да ће нам опростити ако се покајемо данас и одмах. Али, нам Гопод није обећао да ћемо доживети до сутрашњег дана! 

                                             АМИН!!!