Објашњење осме Божије заповести које нам је дао владика Николај Велимировић

Не кради.

А ово значи:

Не ожалости брата свога непоштовањем његове имовине. Не чини оно што чине лисице и мишеви, ако сматраш себе бољим од лисица и мишева. Лисица краде не знајући за законе о крађи и миш подгриза амбар не знајући, да је то некоме штета. И лисица и миш знају само за своју корист, но не и за туђу штету. Њима није дато да то знају, а теби је дато. Зато се теби не опрашта оно што је лисици и мишу опроштено. Твоја корист мора увек стајати ниже закона, и твоја корист не сме бити штетна брату твоме.

Браћо, само незналице иду у крађу; наиме они који не знају две крупне ствари о овоме животу:

Једна је ствар да човек не може украсти; и

Друга је ствар, да се човек не може користити крађом.

Како то? Упитаће многи језици и зачудиће се многе незналице.

Ево како:

Ова васиона је многоочита васиона. Она је управо сва начичкана очима као шљива у пролеће белим цветом. Известан број тих очију људи виде и осећају, но много већи број они нити виде нити осећају. Као што мрав у прашини не осећа очи оваца, које пасу над њим, ни очи људи, који га гледају, тако исто ни људи не осећају неизбројно много очију виших бића, која га посматрају на сваком кораку његовог живота. Сунце је, пре свега, једно окато биће, и звезде су оката бића. Но, осим сунца и звезда постоје још милиони и милиони многоочитих духова који нетремице гледају шта се дешава на сваком сантиметру земље. Како онда може лопов украсти, а да се не види? Како - а да се не прокаже? Ти не можеш завући руку у свој џеп, а да милиони сведока то не виде. Још мање можеш завући руку у туђ џеп, а да се милиони виших сила не узбуне. Онај, дакле, ко то зна, тај тврди, да човек не може украсти, а да не буде виђен и проказан.

То је једна ствар.

А друга је ствар, да се човек не може користити крађом. Јер како ће се користити, кад је виђен од толико очију, и кад ће бити проказан? А кад буде проказан, биће застиђен и остаће му име Лопов до смрти међу суседима његовим. Има хиљаде начина, како силе небесне проказују лопова.

Крај једне реке живљаху два рибара  са својим фамилијама. Један имађаше много деце, а други беше бездетан. Обојица мећаху увече кошеве у реку и иђаху спавати. Но од неког времена догоди се, да у кошу онога с фамилијом не беше никако више од две-три рибице, док у кошу бездетнога беше рибе изобилно. И овај бездетни се прављаше милостив, те одвајаше неколико рибица из свог пуног коша и даваше своме суседу. Тако се то понављаше у извесном размаку времена кроз целу годину. Један од њих се разбогати, тргујући с рибом, док други не могаше ни хлеба довољно набавити за своју кућу.

- Шта то може бити? Вајкаше се сиромашни рибар. Али се деси да једне ноћи кад он спаваше откри му се истина у сну. Дође му човек на сан, обучен у светлост као анђео Божији и рече: устани одмах и изађи на реку, па ћеш видети, зашто си сиромашан. Но кад видиш буди уздржљив и хладан.

Скочи рибар из постеље, прекрсти се, изађе на реку и виде заиста, како његов сусед преручиваше из његовог коша у свој. Узаври крв у сиромашног рибара но сети се опомене у сну, па се уздржа од гнева и хладно рече рибару лопову:

- Комшија, могу ли ти  што помоћи, да се не мучиш сам?

А онај премре од страха. И кад дође себи, он клече пред свога суседа и рече:

- Заиста, Бог ти је проказао моје недело. Тешко мени неправеднику! И даде сиромашном рибару половину целог свог имања, да га овај не би људима проказао и на суд гонио.

У јендом арапском граду трговаше неправедни трговац Исмаил. Кад год мераше муштеријама робу, увек им закидаше по неколико драма. И богатство његово умножи се веома. Но његова деца беху болесна. И он трошаше много новца на докторе и лекове. И што год више издаваше за лечење деце, све више закидаше својим муштеријама. Но што год више он закидаше својим муштеријама, све болеснија деца његова биваху.  Једнога дана, кад Исмаил беше сам у дућану, пун брига за своју децу, учини му се да се наједанпут отвори небо. Он устреми своје очи, да види шта се тамо ради. И гле, анђели стајаху крај једног великог кантара, на коме мераху сва блага, што Бог дељаше људима. И као дође на ред Исмаилова фамилија. И Исмаил погледа и виде, кад анђели дељаху здравље његовој деци, метуше у тас здравља мање него што беше тег на кантару. Разгневи се Исмаил и хтеде викнути на анђеле, но у том један од њих окрете се лицем њему и рече:

- Мера је права. Што се љутиш? Ми закидамо твојој деци таман онолико колико ти закидаш својим муштеријама. И тако творимо правду Божију. Исмаил се трже као убоден ножем. И поче се горко кајати за свој тешки грех. И поче Исмаил од тога час не само право мерити него увек давати и преко мере. А деци његовој поврати се здрвље.

Па онда, браћо, украдена ствар непрестано подсећа човека да је она украдена и да није његова.

Неки младић украде сат, и носаше га на себи месец дана. После месец дана, он врати сат сопственику, признаде своје недело и рече:

- Кад год сам извадио сат из џепа и погледао у њега, чуо сам где ми вели: ја нисам твој, ти си лопов.

Господ Бог је знао да ће крађа чинити двојицу несрећним: и онога ко украде и онога коме се украде. И да не би људи, синови Његови, били несрећни, Премудри Господ је и дао ову заповест:

- Не укради.

Благодарим ти, Господе Боже, на овој заповести, која нам је у истини потребна ради мира и среће наше. Нареди, Господе, огњу твоме, нека сажеже руке наше, када се пруже за крађу. Нареди змијама твојим, да се савијају око ногу наших, када ноге наше пођу у крађу. А пре свега молимо ти се, Свемоћни, очисти срца наша од крадљивих жеља и дух наш од крадљивих мисли. Амин.

владика Николај Велимировић

Објаву припремила

Анђелка Кузмановић

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

ДЕСЕТ БОЖИЈИХ ЗАПОВЕСТИ - кликните да прочитате

ОБЈАШЊЕЊЕ ДЕСЕТ БОЖИЈИХ ЗАПОВЕСТИ - кликните да прочитате

ПАСТИРСКО ПИСМО - ДЕСЕТ БОЖИЈИХ ЗАПОВЕСТИ - кликните да прочитате