У Јудејској пустињи је у VI веку живео велики Божји угодник, Свети Сава Освећени. Због његовог живота и подвига назвали су га Светило православља. По предању, сама Пресвета Богородица се јавила Св. Сави Освећеном и поучила га како да сазида манастир на неприступачним литицама Хедронског потока. Пред крај живота Свети Сава Освећени је завештао да његов игумански штап (патерицу) и икону Пресвете Богородице Млекопитатељнице, пред којом се стално молио, братија преда монаху царског рода а његовог имена који ће, некада, доћи са Запада.
Пролазили су векови. После скоро 700 година, почетком XIII века, у манастир је дошао високи монах, дубоких плавих очију, светачки благородног лика. Кад је тај монах дошао у цркву, пред њега је пала патерица, иако је била причвршћена. Монаси су мислили да је непажњом оборена, али кад је патерица пала још два пута, схватили су да је то знак и знамење. Потом су сазнали да је непознати монах (по рођењу принц Растко) син великог жупана Стефана Немање господара све српске земље, који је на монашењу добио име Сава, по Светом Сави Освећеном. И тако је испуњен завет Светог Саве Освећеног. Архиепископу Сави Српском предата је икона Богородице Млекопитатељнице и патерица.
Следујући пример великог подвижника и оснивача манастира, Светог Саве Освећеног, Свети Јован Дамаскин је истом монаху завештао икону Богородице Тројеручице. Вративши се на Свету Гору, Свети Сава је све дарове предао манастиру Хиландару и манастирима у Србији. Једино је икону Богородице Млекопитатељнице и патерицу оставио у својој испосници у Кареји.
Икона је у испосници постављена на иконостас, десно од Царских двери, како је канонима Православне цркве прописано. По предању, у току ноћи, она се сама преместила на леву страну иконостаса, тамо где стоји икона Христова. Ујутро су монаси и мајстори били изненађени видевши то. Сматрајући да је неко од мајстора, грешком, у току ноћи преместио икону, вратили су икону на првобитно место. Када се овај догађај поновио три пута заредом, Свети Сава Српски је увидео да се ради о вољи Свише. Икона Пречисте Богородице, Дојиље и Хранитељке, заштитнице мајки и мале деце, остављена је на том месту, што је јединствен случај у Православљу. Васељенска патријаршија је због љубави и поштовања према Пречистој Царици Небеса одобрила да икона остане са леве стране Царских двери, где се и данас налази. У Карејској испосници се живи и ради по одредбама Типика, који је за Карејску испосницу написао Свети Сава. Тамо се без престанка чита Псалтир, сваког дана и ноћи, већ пуних 800 година.
Извор:
Православни дечји часопис
"Светосавско звонце"
Прочитајте акатист Пресветој Богородици Млекопитатељници:
АКАТИСТ ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ У ЧАСТ ЊЕНЕ ИКОНЕ МЛЕКОПИТАТЕЉНИЦЕ
.jpg)
