Прослављање празника Цвети у убском храму почело је Јутрењем, које је служио протојереј-ставрофор Драган Алимпијевић.

Свету Божанствену Литургију, служио је старешина храма Вазнесења Господњег протојереј-ставрофор Драган Алимпијевић, уз саслужење ђакона Ивана Јовановића, и појање црквеног хора ,,Пресвета Богородица Тројеручица“. У сећање на догађај када је мноштво деце и људи дочекало Господа Исуса Христа на уласку у град Јерусалим машући палмовим гранцицама, ми данас у Цркви имамо младе улистале врбове гране, које је за време службе осветио отац Драган, а које су потом подељене верницима. Како и претходних недеља, тако и ове шесте – Цветне недеље поста доста верника се постом и молитвом припремало, и примило Свето Причешће.

,,Свето Јеванђеље нам сликовито приказује улазак нашег Господа Исуса Христа у Јерусалим. Христос је најпре васкрсао Лазара из мртвих. Одржана је опроштајна вечера у Витанији, али је маса света дошла да види Господа Исуса Христа, а затим су отпутовали у Јерусалим за јеврејски празник Пасхе, односно успомене на ослобађање и излазак из ропства египатског. Брзо се то чуло да је Христос на путу за Јерусалим и мноштво народа реагује са великим одушевљењем. Долазе са гранчицама и цвећем машу поздрављајући Христа речима: ,,Осана спаси нас, во вишњи. Благословен је цар јеврејски који долази у име Господње“. Апостоли доводе магаре како би Христос победоносно јахао у град. У том моменту чује се клицање и радосно певање масе, народ проглашава Христа за цара. Многи присутни су мислили да ће Христос ослободити Јевреје од римског ропства, и да ће себе стварно прогласити царем земаљским. Зато се Христос у једном тренутку гостопримљивог клицања зауставио гледајући у Јерусалим, заплакао над овим градом. Уласком Христа у Јерусалим заиста започиње остварење царства његовог. Али то није устоличење на земаљски престо, већ царство љубави и мира, да би у срцима људи, жена, безазлене деце. Христос је проглашен за цара, али не онако како свет обично разумева царство. До данашњег дана и заувек Христос је цар. Његово је царство овде, ако је он цар а ми његови поданици, онда овај однос од нас захтева и извесне обавезе. Као православни хришћани ми треба да поштујемо нашег цара. Он тражи најпре послушност наших срца. Од нас се очекује да га љубимо, а у истину те љубави ми треба да љубимо једни друге. Као следбеници цареви ми га морамо слушати. Он нам је дао закон, заповести, и само у оној мери у којој смо му одани онолико колико га љубимо, биће нам узвраћена и наклоност његова. Послушност и љубав су нераздвојиве особине. Остајући верни Христу ми смо са њим и он са нама. И онда када се боримо против греха, све што долази од сатане и сатанских заблуда. Христос није дошао у Јерусалим да буде проглашен за цара земаљског, већ да страда за нас. Зато треба Цветну недељу да сагледамо у односу на Велики петак и на Васкрс. У том смислу о Христу се садржајно говори о значајним молитвама Страсне недеље. Молитва православне цркве која се чује ових дана за време служби најбоље осликава овај догађај. Данас је благослов Духа Светога зближио и ми свети подижемо твој крст говорећи: ,,Благословен је онај који долази у име Господње, слава на висини.“ Реч Бога Оца, Син који је вечан чији је престо на небесима чије је подножије земља, данас се понизио долазећи на магарету, зато су га млади хвалили носећи у својим рукама палмове гранчице кличући: ,,Благословен је он који долази, цар израиљски!“ Приђимо драга браћо и сестре и ми данас као нови израиљ, црква, и ускликнимо са пророком Захаријом: ,, Радуј се кћери Сионова и ускликни кћери Јерусалима, јер твој цар долази, он је благ, он је кротак, он је понизан и он је Спаситељ од греха. Радуј се и буди весео у граду Сиону.“ Буди радосна и весела Цркво Божија, јер гле Спаситељ улази у Јерусалим да обистини речи Светога Писма.“ – рекао је отац Драган у својој беседи. 

Објаву припремио:

Марко Филиповић вероучитељ

Фотографисао:

Марко Филиповић вероучитељ

Милош Рафаиловић