Свети Наум Охридски пред своју смрт окупи око себе братију из манастира да би им пренео последње духовне поуке. Монаси жељни да упију сваку реч свог игумана и духовног оца, окуржише га са свих страна слушајући поуке његове о заветима пробуђења, покајања и очишћења. Док је говорио, будио је своја духовна чеда, приводио их покајању и чистио их од греха, приближавајући их тако Богу живоме. На молбу окупљених монаха отац Наум се још једном обрати свима говорећи о последњем завету који ће им оставити, завету причешћа.
ТРЕЋИ ЗАВЕТ СВЕТОГ НАУМА ОХРИДСКОГ - ОЧИШЋЕЊЕ - прочитајте претходни текст
Свети отац Наум поче говорити братији: "А сада монаси, да завршим четвртим заветом, то је причешће. Кад се пробуђена и покајана душа очисти од греха она се разгорева неисказаном љубављу према Створитељу своме. Не жели ни на минут деобе од Њега, но пламти жељом да с Њим буде свеједнако сједињена. Ово сједињење може бити кроз мисли, кроз речи и кроз дела, то јест умом, осећајем и вољом. Причастије или Причешће значи сједињење. Оним чиме можемо љубити Бога, оним се можемо с Њим и сјединити. А речено је: "љуби Господа Бога својега свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим". Но човек се не може сјединити с Богом докле се год не одвоји од свега земаљског, свега пролазног и смртног. Умом се човек сједињује с Богом кад се труди да мисли о свакој твари без злобе онако како и сам Бог мисли. Још више се умом човек сједињује с Богом кад непрестано мисли о Богу, о Његовим својствима, о Његовој моћи, Његовој мудрости, благости и вечитости. Срцем се човек сједињује с Богом кад му је срце љубављу испуњено, љубављу према Богу и према свему ономе што Бог љуби. А кога и шта Бог љуби познато нам је из откровења истине. Но, нечисто срце нити може Бога видети ни љубити. Само срце очишћено од сваке пристрасности и надриљубави смртне може Бога видети и Бога љубити. Душом се човек сједињује с Богом онда кад радосно извршује све заповести Божије. И труди се да проучи све заповести, да би их све до једне испунио. И све заповести Божије изгледају му лаке, а он би желео нешто тешко и претешко да учини из љубави према Створитељу своме. Отуда се и рађала жеља код многих љубитеља Бога да муке претрпе и мученички умру за Љубљеног свог.
И тако, браћо, има три врсте нашег сједињења с Богом или причешћа. Једно је мисаоно, друго је осећајно, а треће је делателно. Но врхунац нашег сједињења с Богом јесте Причешће телом и крвљу Сина Божијег. У томе је све и то је све. Ово сједињење садржи сва остала сједињења, и ово причешће сва остала причешћа. Бог се, браћо, јавио у телу, да би се ми телесни могли с Њим сјединити причешћујући се Његовимм телом и Његовом крвљу. Од ове љубави зар може бити веће? Замислите, монаси, да неколико другова путују кроз пустињу, где нема хлеба нити икакве друге хране. Гладни путници малаксали од глади и близу смрти. Тада један од њих каже: браћо моја, и ја сам гладан, али кад бих ја имао хлеба, ја не бих јео него бих делио вама да једете. То је велика љубав. Други каже: браћо моја, кад бих ја имао воде, ја не бих пио, иако сам и ја жедан, него бих дао вама да ви пијете. И то је велика љубав. Тада трећи викне: браћо моја, ево ви ћете сви помрети од глади и жеђи, а у овој пустињи нема ништа за јело и пиће. Зато ево ја дајем себе да се закољем, па ви једите моје тело и пијте моју крв и останите у животу. О монаси, од ове љубави не може бити веће. Таква је љубав Христова према људима.
Блажен онај ко се с благодарношћу причешћује. Блажен ко се растане са овим светом пробуђен, покајан, очишћен и причешћен. Пробуђење - то је увиђавање рана на души. Покајање - то је расецање и отварање тих рана. Очишћење - то је потпуно исцељење рана греховних. А Причешће - то је, браћо, уливање у себе новог живота, новог здравља и нове силе.
Причешће - то вам је четврти и нови завет. То вам је мој завет, то и моја опроштајна реч с вама. Ако вам буде требало савета и руководства после мог одласка из овог света, ено вам у Охриду мога брата, нашег Архипастира Климента. Њему се обратите и он ће вас наставити на пут истине и спасења.
А сада, чеда моја духовна, остајте с Богом! Благослов Божији нека пребива с вама. Милост Божија нека се не дели од вас. Дух Божији Свети нека вас озарава и крепи до скончања вашега. Праштајте и нека вам је просто. Ја одлазим куда све одлази. Молите се Богу за мене недостојнога. А ја ако се икада удостојим видети лице Божије, молићу се за вас да вас Господ помилује и спасе. Амин."
Пошто изговори ове речи свети Наум учини метаније до земље пред монасима. А они приђоше те примише благослов од њега, потом се простреше пред њим и пољубише му ноге плачући и ридајући на глас.
Пред вече тога дана свети отац испусти своју душу и лице се његово засија као сунце и мирис неки небески разли се по манастиру и далеко од манастира као неки аромат небески. А над манастиром појави се стуб од светлости од земље до неба. И чу се неко тајанствено слатко појање као анђелско. Тако се упокоји светац који се родио да вечно живи и од кога ево, кроз хиљаду година болесни добијају здравље, жалосни утеху, немоћни снагу, слабоумни разум, и сви све што богоугодно желе.
Преподобни оче Науме, моли Бога за нас!
Богу нашем слава! Амин!
Сазнајте више о Светом Науму Охридском:
ПРВИ ЗАВЕТ СВЕТОГ НАУМА ОХРИДСКОГ - ПРОБУЂЕЊЕ - кликните на линк
ДРУГИ ЗАВЕТ СВЕТОГ НАУМА ОХРИДСКОГ - ПОКАЈАЊЕ - кликните на линк
ТРЕЋИ ЗАВЕТ СВЕТОГ НАУМА ОХРИДСКОГ - ОЧИШЋЕЊЕ - кликните на линк
СВЕТИ НАУМ ОХРИДСКИ ЧУДОТВОРАЦ - ЖИТИЈA СВЕТИХ - кликните на линк
СВЕТИ НАУМ ОХРИДСКИ ЧУДОТВОРАЦ - АКАТИСТ и МОЛИТВА - кликните на линк
Запис св. владике Николаја
Чланак обрадила
Анђелка Кузмановић
