У присуству директора музичке школе г. Владимира Ђенадера, свештенства, наставника, ученика, родитеља и гостију на Академији је беседио архијерејски намесник тамнавски протојереј Станиша Ђокић. У препуној школској сали прота Станиша нас је подсетио о величини имена Светога Саве и изнео низ чињеница и занимљивости из живота и дела овога великога Божјега човека:

У васељени, коју Бог сотвори у љубави неизмерној, непостоји култура, нација, држава нити вера која нема свог духовног вођу, која нема водиљу и премер на путу за вечност, јер свако људско биће тежи ка неизрецивој вечној и савршеној димензији, ка бесмртности.

У Расу 1175 године, по речима Светога владике Николаја, родило се најлепше српско дете које за шездесет година овоземаљскога битисања кроз Христа и у Христу исклеса стеновиту стазу за свој народ и српску цркву на путу ка вечности.

Сви народи света дали би сва блага која имају да под својим окриљем имају једно овако дете, овакву личност, Божијега човека, мудраца, учитеља, дипломату, државника, писца, песника и пре свега истинског човека. Оно што је код њега прво и последње, најосновније и вечно, то је да је био истински, изворни, аутентични човек, велики човек, Христов човек. Он је био идеал на ком је наш народ српски обликовао, утрасирао и одредио пут нашем националном бићу и то баш онда када се наша народна душа први пут устумарала на раскрсници између два света, Свети Сава је одлучно повео путем Богочовека Христа. Од смртног, он је нашу душу окренуо ка бесмртном, од временог – вечном, од човечанског ка Богочовечанском. Он је тај који је први застао над питањима шта је то живот?, шта је то смрт?, и зашто нам се уопште даје живот ако се завршава смрћу?, и не само застао већ и понудио нам један целовит и потпун одговор и решење за превазилажење тог јединог реалног и за човека најкомпекснијег проблема и перипетије а која се зове смрт. Тај одговор јесте Богочовек Исус Христос, савршени Бог и савршени човек – речи су уводног дела беседе овогодишњег беседника на Светосавској академији у Убу.

- Да ли смо ми Светосавци и да ли тиме потискујемо Православље? Шта је битније? У Светосављу је Православље. Светосавље је само преточено православље на српски језик, за српске прилике, за српски род.

Евидентно је да је српски прин Растко сада већ Христов и наш Свети Сава упечатљива личност како у историји српске цркве и српскога народа тако и у историји Васељнске цркве и историји уопште.

Хиландар је засигурно ризница духовности, просветитељства, право национално благо српске цркве  и српскога народа. Од Хиландара преко Никеје – Свете земље и Србије, Свети Сава је отворио очи српском народу, отворио нам прозоре у свет – према истоку и западу, према југу и северу и онај најважнији прозор – Христов прозор на Небу.

Данас након 800 година од великог дела великог и светог човека ми смо на испиту, испиту Православља, Светосавља и српства и какав ћемо одговор дати пред Господом и Светим Савом!?

Вечерас, вођени Духом Светим, дадосмо ово зрно истине благословом Светог Саве, јер је ова земља Савина земља, школа је школа Савина, јер ова деца су деца Савина, јер и ми смо Савини – Савини Светосавци – Православци. Амин – надахнуто је проповедао о Светом Сави прота Станиша Ђокић.

После Светосавске беседе, наступили су ученици и професори музичке школе са богатим културно-уметничким програмом у част Светога Саве.

 У организацији Свечане Светосавске академије учествовали су Архијерејско намесништво тамнавско, Црква Уб, Градска библиотека „Божидар Кнежевић“ – Уб, Црвени крст – Уб, ШОМО „Петар Сојановић“ – Уб, институције, организације и појединци из Уба.

 Александар Мандарић, јереј

Фотографисао

Милош Рафаиловић