Свету Службу Божју служио је Његово Преосвештенство Православни Епископ ваљевски Господин Милутин. У приносу Свете, Бескрвне и Животворјашче жртве, Владици су, као призор истинске Православне Саборности, саслуживали архимандрит Арсеније, игуман каонске обитељи, архимандрит Доротеј, игуман манастира Свете Тројице, Гетеборг – Шведска, архимандрит Никодим, рибнички игуман, игуман свето-јовањског братства отац Михаило, Архијерејски Намесник тамнавски, крстоносни прота о. Митар Миловановић, Архијерејски Намесник подгорски о. Раденко Андрић, протојереј-ставрофор, о. Драган Алексић, протојереј-ставрофор, старешина ваљевског покровског Храма, о. Дарко Павловић, протојереј-ставрофор, обреновачки парох, јерођакон о. Силуан, који нам на позив Владике Милутина донесе благослов са Свете Горе из манастира Григоријат и ђакон о. Саша Максимовић, уз присуство настојатељнице манастира Грабовац мати Ирине,  многобројног свештенства из целе Епархије и верног народа.

       На Светој Литургији су  појала два Хора, београдски Хор "Свети деспот Стефан Лазаревић" и убски црквени Хор „Пресвета Богородица Тројеручица“ на челу са диригентом г. Урошем Степановићем. На крају Свете Литургије, с благословом Његовог Преосвештенства, у недахнутој проповеди архимандрит Никодим, потстакнут делом Светог Макарија Великог, нам је, између осталог, говорио о "безбрижном монаштву" које је свим својим животом усмерено ка Христу и Царству Његовом одакле и добијају снагу, али се исто тако свим бићем својим моле за спас душа рода људског као најсавршеније Божје творевине...

         По завршеној Светој Литургији, ломљења славског колача и освећења славског жита, прешли смо на трпезу љубави која је, како каже Владика Милутин „продужена литургија“, али само као символика и сенка онога што се мало пре збило у цркви на Литургији. У црквеној сали изведен је прикладан рецитал кога су извели ученици веронауке убске Гимназије и Техничке школе уз пратњу црквеног хора отпевавши неколико духовних песама. У рециталу је учествовала и  професорка убске музичке школе г-ђица Таута Аслани, родом Албанка православне вероисповести, повезавши Светог Макарија Великог као двадесетогодишњака са Миланским едиктом чију 1700. годишњицу ових дана у Србији прослављамо.

       Обраћајући се богомољцима Владика је истакао да они треба да буду ти који крче пут жетеоцима који иду за њима и који ће веће дело учинити. Испред богомољачког покрета, које је најживахније у Епархији ваљевској, за чији живот и опстанак је итекако заслужан прота Митар, обратили су се брат Предраг Кузмановић, из Уба, и брат Лука Весић, из Ваљева.  Ову нашу радост свакако су увеличали и представници многих богомољачких покрета Епархије ваљевске и шире.

       Духовник ПНХЗ "Свети Макарије Велики" о. Милан Ристивојчевић, протојереј, захваљујући се Епископу и присутнима, истакао је да Црква и Школа треба да буду у једном дворишту, без ограде. У Убу је то тако. Сарадња је обострана и плодоносна, издвојивши при том Музичку школу, Основну школу, Гимназију и Техничку школу, чији су директори присуствовали на Светој Литургији и Трпези љубави. 

       Овогодишњу Светомакаријевску награду, предивно укоричено Свето Писмо, за сву ревност коју чини према својој Цркви, добила је г-ђица Живана Баратовић, директорка убске основне школе. Том приликом је кратко рекла: "Они који у руке своје данас овакав дар примају, сутра ће из те исте руке много више да дају."  

       Као захвалност што се неумориво брине за духовно здравље Тамнаве, убски иконописац г-ђа Биљана Живановић на  дар Епископу  је поклонила икону Светог Нектарија Егинског, који је, како Владика каже, никад живљи и непрестана су чуда његова, посебно у лечењу опаких болести.        

       Овим је завршено овогодишње саборно и молитвено прослављање Светог Макарија Великог. Слава Богу за све!

Александар Мандарић, вероучитељ