Света Српска Православна Црква, другог дана по Божићу, молитвено се сећа Светог првомученика, апостола и архиђакона Стефана. Страдање светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа Светога на Апостоле, односно исте године када се Господ Исус Христос Вазнео на небo. Он је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником. Његово мучеништво потресно је описано  на страницама Светог Писма Новог Завета. Мученички је страдао веома млад и недужан, али не замеривши ништа крвницима, још тражећи од Господа Исуса Христа да им то злодело не узме у грех. 

       Свети Стефан се још назива Архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су Свети Апостоли поставили на службу око помагања сиротињи у Јерусалиму.

       Како каже библијско сведочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест Великих Апостола, надахнут силом Духа Светога. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дела помињу се у Светом Писму Новог Завета. У тој првој години по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је огромном снагом своје вере, својих речи и дела подсећајући на речи закона и пророка Старог Завета, доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико векова. Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увек побеђивао своји јасним и истинитим речима. Како нису могли другачије спречити његово проповедање, прибегли су, уз помоћ лажних сведока, клевети да је хулио на Бога и Мојсија, баш као што се збило и са Исусом Христом. Тако су народне духовне стрешине против Светог Стефана побуниле народ. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. После хапшења, уследило је суђење.

       На суђењу Свети Стефан је одлучно и разложно побијао једну по једну клевету лажних сведока. Изложио је, јасно и са великим поштовањем, целу историју Израиља од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије до Мојсија, о којем је говорио са великим страхопоштовањем и уважавањем. Но, истина о Месији још више је разгневила свештеничке и народне поглаваре. У том узаврелом тренутку, Архиђакон Стефан погледа у небо и то што је угледао објави свима присутнима: „Ево, видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Бога." То је разјарило све његове судије те Архиђакона Стефана изведоше из града и убише камењем.

      Међу присутним мучитељима био је и Стефанов рођак Савле, који је касније, искрено се покајавши, спознао истину о Господу Исусу Христу, примио његово учење и свето крштење, и остатак земаљског живота провео проповедајући, као апостол Павле, јеванђељску истину, ширећи Христову реч и оснивајући црквене заједнице.

     А тога дана, када су Јевреји каменовали архиђакона Стефана, стајала је подалеко, на једној узвишици Пресвета Богородица, са светим Јованом Богословом, гледајући мучеништво овог првог мученика за истину њеног Сина и молећи се усрдно Богу за његову душу.

      Последњеречи Светог архиђакона Стефана су биле: „Господе, не урачунај им грех овај".

       Самим примером мучеништва и безпоговорног страдања, архиђакон Стефан је дао и, дан данас, даје пример свим хришћанима. Његов пример најбоље објашњава речи да је „крв мученика семе Цркве".

       Свим парохијанима убске Цркве и посетиоцима овог сајта који прослављају Светог архиђакона и првомученика Стефана, желимо срећну славу, да у молитви, радости, здрављу и духовном весељу прославе своје крсно име.

Александар Мандарић, вероучитељ