Питајте Духовника

Питајте Духовника Ми смо ту да саслушамо сваки Ваш предлог и сугестију али и да вам одговоримо на питања из духовног живота. Будите слободни да нам своје предлоге, сугестије, дилеме и питања упутите преко електронске поште , а неко од наших духовника ће вам са задовољством и уз Божију помоћ одговорити.

Адреса електронске поште: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 

Приватност ваших питања и сугестија је загарантована, односно нико осим духовника ове рубрике неће знати шта је и ко је питао и предложио, осим ако нам не нагласите да желите да се зна шта потиче од вас.

Питања и предлози као и наши одговори на њих који нам се учине занимљивим налазиће се на овој страници да би и остали посетиоци могли да их прочитају. Због заштите приватности Bаш текст ће тада бити промењен тако да се не може ни претпоставити од кога потиче.

петак, 22 фебруар 2013 21:10

КАКО ДА СТУПИМ У БРАК?

Оцените овај чланак
(8 Гласова)
Протопрезвитер Милан Ристивојчевић

        Како, када или још боље са ким ступити у брак? Питања су која често постављају кандидати за брак али исто тако и њихови родитељи. Од кога поћи са анализом, од себе или од онога са киме желимо ступити у брак?

 

       Један од могућих одговора на ово питање, у својој књизи „Једном за цео живот“, на једноставан начин, даје протојереј Илија Шугајев, старешина цркава Талдомског округа Московске епархије, наш савременик, породични човек, отац и супруг. Он је овом књигом, осмишљеном као серијал разговора са ученицима завршних разреда средње школе, настојао да помогне младим људима, који се налазе на прагу зрелости и доношења одлуке о оснивању породице, да се снађу у сложеним емоционалним, брачним и породичним односима. У том смислу, он настоји да одговори на нека од њихових кључних питања– у чему се разликује љубав од заљубљености, шта је то прва љубав, како изабрати супруга, шта разара породицу, а шта је учвршћује, какво треба да буде устројство породице. Иако се директно обраћа младим људима, сматрамо да је ова књига занимљива свим читаоцима које интересује породична проблематика, без обзира на узраст. Исто тако, сигурни смо да је озбиљно бављење породицом и породичним вредностима, њеним оснивањем и очувањем, од суштинске важности за опстанак једног народа, и да књига „Једном за цео живот“ чији одломак овом приликом објављујемо, значајно доприноси овом важном задатку, о чему сведочи и чињеница да је штампана с благословом  Патријарха Московског и целе Русије, Алексија II.

 

*           *          *

Врло је компликовано правилно ступити у брак. Избор супружника треба да се учини једном за читав живот. У идеалном случају, овде не би требало да буде промашаја. Али, ради се о томе што нема методе која би гарантовала да неће бити грешака. Чак бих рекао следеће: брак је увек ризик, брак је увек искорак затворених очију.

Приликом ступања у брак, човек се сусреће с одређеним парадоксом, с два неспојива услова која утичу на избор. Ево у чему се састоји парадокс. Пишем на табли две противречне одредбе:

 

1. Треба што је могуће боље упознати будућег супружника пре брака.

 

Али, с друге стране:

 

2. Није могуће добро упознати будућег супружника пре брака.

 

Почећу од друге изјаве. Због чега није могуће истински упознати свог будућег брачног друга? Пре свега истаћи ћу да је упознати другог човека, па чак и себе до краја практично немогуће. А ако сад говоримо о породици, треба рећи да се у свакој жени налазе три потпуно различите жене и да се у сваком мушкарцу налазе три потпуно разлитича мушкарца.

У складу с развојем односа између мушкарца и жене ови односи пролазе кроз три основне фазе:

 

Мушкарац

Жена

Момак

Девојка

Муж

Жена

Отац

Мајка

 

Момак, муж и отац су потпуно различити људи, иако се налазе у једном човеку, сваки од њих има своју логику понашања. Сам момак још увек не зна какав ће бити муж или какав ће бити отац. Исто може да се каже и за девојку. Дакле, размотримо све ове фазе.

Момак и девојка. Већ док се изговарају ове речи, на лицима људи се по правилу појављују осмеси и човек има жељу да дода: „момак и девојка, печена кокошка". То је најзабавнија, највеселија и најромантичнија етапа у односима између мушкарца и жене. За ову етапу су карактеристичне следеће две црте: као прво, свако од заљубљених се из све снаге труди да сакрије своје недостатке; као друго, свако покушава да покаже све своје врлине, чак и оне којих нема, али би могле да постоје.

На пример, младић позива своју вереницу на рођендан. Младићева мајка притом ликује. Напокон су из собе њеног драгог сина нестале поцепане чарапе које су лежале на сред собе, а она старудија која је стварала „уметнички неред" на његовом радном столу, уредно је сложена у фијоке. У мом животу, десио се следећи случај: једном сам морао да преноћим у Москви код познаника. Док смо пили чај, кад је домаћин куће изашао на тренутак, његова супруга ми је рекла: „Чешће долазите, супруг је три дана пре вашег доласка почео такво спремање стана, каквог није било никад раније." Заиста, сви ми увек кријемо своје мане од туђих људи.

Девојка ће се, позивајући младића на породични празник, потрудити да спреми нешто толико необично што још није кувала и што вероватно неће моћи да понови касније. Можда девојка није баш најбоља домаћица, али ће, за време док јој се младић удвара, постати таква.

Кад млади пар буде шетао вечерњим градом, из њихових уста тећи ће нежан разговор, све грубе речи биће на нeко време искључене из њиховог говора и разматраће се тако узвишене, племените теме које могу да падну напамет само заљубљенима. У овој жељи да човек изгледа бољи, могуће је да ни у коме од заљубљених нема ни мрвице лукавства, жеље да превари или другог преведе жедног преко воде. Просто, у то време човек заиста жели да изгледа бољи, чак и пред самим собом.

Али, колико дуго се може шетати на месечни? Пролази време и момак и девојка ступајући у брак прелазе у нову фазу, они постају муж и жена. Постепено, у току кратког времена, сви односи између њих се мењају до непрепознатљивости.

Муж и жена. Да бисмо се снашли у ономе што се дешава с младенцима, поставићу вам следеће питање. Замислимо ситуацију: младић, који још увек није ожењен живи с мамом, татом, братом и сестром у једном стану. Ноћу се буди и спрема се да оде у тоалет. Отвара ормар и узима одело? Облачи парадне ципеле и кравату? Не? Али ако оде у гаћама и мајци, у тако непристојном издању могу да га виде мајка и отац, сестра и брат! Шта кажете? Тачно!!! Човек се не стиди својих ближњих.

Сад слушајте шта се дешава с младенцима убрзо после брака - они постају најрођенији и престају да се стиде једно другог. Кад девојка свраћа по свог младића пре шетње, он никад пред њу неће изаћи у гаћама „за по кући" и поцепаној мајци. Иначе ће девојка просто побећи од оваквог неваспитаног понашања. Пред мамом, човек може да се појави у оваквом издању: „Мама, никако да ми закрпиш мајцу, ето и идем у поцепаној." Кад постану муж и жена, младенци јако много сазнају једно о другом; сазнају оно што се раније брижљиво скривало и сад се крије од туђих људи. Међутим, они сад више нису туђи, они су блиски рођаци - жена је ближа од мајке, а муж је ближи него отац. Сад ће жени бити упућене речи: „Сама ниси закрпила, па гледај како идем у поцепаном."

Управо после ступања у брак, из човека избијају све његове лоше навике. Сад, за време ручка, може да узме кутлачу и да почеше њом леђа, без обзира на зачуђени поглед жене, може виљушком да копа ухо. Сад се све то може. Тешко је замислити да младић седи с девојком у кафићу и да тамо, галантно јој се удварајући, одједном почне виљушком да чисти зубе или да чачка нос.

Руски језик је врло мудар и богат - у њему се огледају многе духовне истине. Ко може да каже шта значи реч „невеста"? Ова реч се образује од корена „ведети", „знати".  Дакле, „невеста" значи „неиспитана", „непозната".  Пре брака, ниједан момак не може да се похвали да зна све о својој девојци. Док се човек не сроди с човеком, не може га упознати.

Млада још није рођака, она је засад делимично, још увек туђ човек, а жена је више него рођака, она је једно тело с мужем. Свима је већ одавно познато: највише љутње и нетрпељивости човек излива на најближе људе. Ако супруг на послу заузима високу функцију и у току целог радног дана, општећи с људима, сузбија своју љутњу и умор да пред туђим људима не би лоше изгледао, код куће искаљује на жену и децу све оно што му се скупило у току дана. Зашто да се стиди жене? Она је жена - истрпеће, а деца, у принципу, треба да поштују оца и да га се плаше. Значи, нека трпе и поштују. И испоставља са да многи, наизглед фини људи код куће тероришу своје ближње.

Многи бракови се распадају врло брзо, чим се младенци макар мало покажу једно пред другим.

Али, претпоставимо да супружници немају много лоших навика или да су слично васпитани и да ничим не шокирају једно друго. Тада прелазак од момка и девојке, на мужа и жену, пролази релативно лако. Пролазе две-три године и по правилу, муж и жена прелазе на нови стадијум у својим односима. Рађа се дете, и они постају потпуно други људи - отац и мајка.

Отац и мајка. Односи између мушкарца и жене, поново се мењају, и то врло озбиљно. Појава детета се може упоредити с новим рађањем породице.

 

Шта се мења? Почећу од можда, на први поглед, не толико карактеристичне, али потпуно могуће појаве. У књигама за младе маме, у којима се дају инструкције стручњака за негу детета, може се наћи следећи опис појаве као што је очева љубомора: он је љубоморан на своје дете. Поставља се питање, зашто да буде љубоморан?  Па то је његово дете, није жена „заглавила" с неким са стране!  Међутим, у суштини, ова појава се не рађа сама од себе.  Размислимо заједно. Муж је пре рођења детета свако вече долазио с посла, и сигурно је знао: код куће га чекају, жена је већ испржила његову омиљену кајгану са шунком и спремна је да слуша супруга који јој прича о свим догађајима на послу.  Међутим, рађа се дете, муж долази кући и види: вечера није готова, жена га не пита како је провео дан, и уопште, обраћа мало пажње на њега. Сва њена пажња усредсређена је на дете. До озбиљне љубоморе с истеривањем правде и жалби, наравно,  не долази тако често, али известан рад на себи да би се смирио, с овим променама, мора да обави сваки отац.

Разлику између односа оца и мајке, и мужа и жене врло добро илуструје једна реченица, коју је изрекао Сент-Егзипери. Узгред речено, ко може да каже, које дело је он написао? Барем најпознатије... Да, тачно – „Мали принц". Обавезно прочитајте, и то је пожељно да пажљиво прочитате, ову причу о дечаку који је доспео на Земљу. Она је у потпуности посвећена љубави и пријатељству. У свом другом делу Сент-Егзипери каже: „Заљубљени (мислим да ми је у руке доспео не сасвим успешан превод, тачније би било рећи „они који воле") нису они који гледају једно у друго, већ они који гледају у исту страну. Запамтите ову реченицу!

Заиста, док у породици нема деце, у породичним односима долази до зачараног круга - жена воли мужа због тога што се он брине о њој, а муж воли жену због тога што се она брине о њему. Ови односи носе на себи печат обичног егоизма.  На пример, поштујем свог имућног комшију због тога што ми он понекад даје новац на зајам, а он мене поштује због тога што помажем његовом сину да се спреми за факултет. Тешко да се овакви односи могу назвати несебичним пријатељством. То ће пре бити пословни односи на обострану корист. Исто може да буде и међу супружницима.Ти мени, ја теби. Али, ако у оваквим, пословним, односима један брачни друг нешто не да у потпуности, други може увређено да каже: „Како ти мени, тако и ја теби." Узајамне увреде ће расти, ускоро ће сазрети скандал итд. Овакав савез је врло лабав.

Савршена љубав почиње да се појављује управо онда, кад супружници почињу заједнички да воле трећег, да се заједно брину о њему и да се труде на његовом васпитању.  Две руке нећемо назвати мајсторскима онда кад оне науче да једна другој секу нокте и да мажу једна другу кремом, већ онда кад у једној руци буде материјал, а у другој длето и кад се као резултат заједничког, складног, кретања две руке роди уметничко дело.

С појавом деце, односи између супружника обавезно се врло озбиљно мењају. Нарочито сам тога постао свестан после рођења трећег детета. С првим дететом, супруга је мање-више излазила на крај, затим је долазила и бака у помоћ, с другим је поново, током неколико најтежих месеци, дошла бака. Али, прво време после рођења трећег детета нам је било јако тешко и нико нам није помагао. Једном, кад је дете имало око месец дана, вратио сам се кући после многих  послова у храму. Враћам се и размишљам отприлике овако: „Ево, сад ћу да дођем, сешћу, поседећу једно пола сата, појешћу нешто, бар ћу се мало одморити." Међутим, чим сам сео, попадија ми је пришла изговарајући следећу реченицу: „Слушај, кад дођеш кући одмах треба да уђеш у кухињу и да видиш да ли је опрано све посуђе. Треба да одеш у купатило и да видиш да ли је опран веш. Треба да погледаш у собама да ли је све сређено. Треба стално да гледаш како би могао да ми помогнеш!" Наравно, прво сам негодовао у себи и чак сам покушао да заоденем ово негодовање у речи, али убрзо сам схватио да, свеједно, нећу бити у праву, јер супруга се за цео дан уморила барем исто толико као ја, а није баш лако обављати кућне послове кад је једно дете у рукама, а двоје јурцају унаоколо. Ето, тада сам схватио да наша кућа више није пријатно гнездашце у које могу да долазим да бих се одморио после напорног дана. Сад је кућа место другог посла.

Запамтимо ово: с појавом деце кућа постаје место другог посла. Муж је поштено одрадио осам сати поред струга, долази кући, а тамо почиње нови посао - прање судова, веша, сређивање, читање књига, играње с децом итд. ит.сл. Овај посао је много одговорнији. Ако у фабрици и направиш шкарт, он може да се поправи, а ако и не поправиш, свеједно нећеш трпети ти него онај ко буде користио твој производ. Али ако лоше васпиташ децу, од тога ћеш управо ти морати да трпиш, и то до краја свог живота. Може се навести следећа слика: породица пре рођења деце представља два млада ждребета, која пасу на зеленој ливади и играју се. А породица после рођења деце, јесу два теглећа коња, упрегнута у кола која вуку прљавим разлоканим путем. Ако један коњ одбије да вуче терет, други ће улагати два пута више снаге. А многи после дивне зелене ливаде, нимало не желе да се упрежу у кола.

Прво смо разматрали другу од две противречне тврдње, које су написане на табли. Покушао сам да објасним због чега је тешко упознати човека пре брака, због чега приликом ступања у брак увек постоји ризик да ће човек погрешити у погледу другог човека. Сад поразговарајмо о томе како да смањимо овај ризик. Како се ипак може више сазнати о будућем брачном другу?

Дакле, у сваком човеку седе три потпуно различита човека: момак, муж и отац. И девојци није нимало лако да препозна какав отац ће бити њен младожења. Међутим, управо овде се може видети први рецепт, који помаже да се правилно ступи у брак. Овај рецепт сам чуо од једне познанице.   Имала је 19 година и спремала се за брак с 46-годишњим мушкарцем, који је иза себе имао већ два неуспешна брака. Дуго је размишљала пре него што се одлучила на овај корак. На крају је поставила себи питање, а одговор на њега је све коначно решио. Упитала је себе: „ Да ли ја желим да овај човек буде отац моје деце?" Одговорила је: „Да!" - и без сумње ступила у брак упркос противљењу рођака. Питање, заиста, треба поставити само овако: „Не тражим мужа за себе, већ оца за своју децу!" За себе се, обично, тражи онај с ким је занимљиво отићи у дискотеку, с ким се може прошетати улицом да другарице позавиде. А за своју децу, нађимо ипак неког бољег, можда не најбогатијег и најлепшег, али најпоузданијег.

Зато, бирајући себи мужа треба да се потрудите да застанете и да се упитате: „А да ли ја желим да овај човек буде отац мог детета? Да ли желим да он васпитава мог сина? Да ли желим да мој син личи на њега?"

Други рецепт је врло прост. У Тројице-Сергијевој Лаври има много искусних духовника, односно свештеника код којих људи долазе за савет у духовном животу. И ови духовници обично дају благослов да се поступи на следећи начин: од познанства до брака нека прође најмање годину дана. Зашто тако много? Супруга и ја већ после пола године нисмо имали никаквих сумњи, просто смо чекали следећих пола године да можемо напокон да се венчамо.

Покушаћу да објасним зашто је потребан прилично дуг период ради међусобног проверавања и како ово време треба провести. Сад се обраћам женској половини разреда. Наведите ми особине које мора да поседује ваш будући муж.  Диктирајте, а ја ћу писати на табли.

 

Добар

Јак

Паметан (по мишљењу већине девојака)

Леп (ово није обавезна особина)

Веран

 

Хајде да анализирамо макар ове основне црте к арактера. Почећу од верности. Замислимо следећу ситуацију: девојка долази кући и каже мами одушевљеним гласом: „Мама, јуче сам се упознала с једним младићем! Он је тако веран! Сутра ћу се удати за њега!" Смешно, зар не? Верност се проверава годинама. Овде можда неће бити довољна само година дана. Неко од присутних каже: „Код других људи се можемо распитати о његовој верности, на пример, код његових другова."  Тешко! Као прво, о свом другу нико неће рећи ништа лоше, а ако неко и каже, вероватно просто хоће да вас преотме другу. А и испада да ћете неком другу веровати више него свом момку. Није логично!

Све карактерне особине као што је верност, или се проверавају, испитују годинама, или могу да постоје подметања, која наизглед попримају обличје добрих особина.  Погледајмо остале особине које су написане на табли.

Добар. Овде човек треба да се научи да разликује истински доброг човека од „добричине".  Шта мислите да ли је добра мајка, која детету на свако његово цичање да бомбону?  Не! То је лоша мајка, зато што она даје бомбону само да би дете заћутало, да је не би узнемиравало својом виком.  Уместо труда на васпитању детета, у питању је „добар" поступак, којим се она избавља од детета, чинећи га размаженим и наносећи штету његовој души. Заиста добра мајка ће строго рећи: „Седи, прво поједи супу, а онда ћеш добити бомбону!" Потребно је време да би се добар разликовао од „добричине".

Јак.  Дивно је ако је муж јак. Али, колико често се под маском снаге не крије само снага, већ још и дрскост и безобразлук. Наравно, девојци је пријатно да се прошета с младићем чије се руке стежу у песнице, чим види неког мангупа, да би заштитио своју драгу. Али ако она не погледа пажљиво како се, на пример, предмет њене љубави односи према својим родитељима,  шансе да ће погрешити су врло велике. Ако је њен момак безобразан према својим „маторцима", то није снага, то је већ безобразлук. И једног лепог дана, у њиховом породичном животу, после једног у низу скандала, песнице се неће стегнути кад види мангупе, већ кад види своју љуту и непослушну жену. Да ли ће момак поштовати жену ако не поштује оца и мајку? За то постоји мала вероватноћа. Стога, не трошите годину дана познанства у празно, проводећи је било где, избегавајући родитеље, који вам наводно сметају да се наслађујете тиме што сте заједно. Чешће одлазите у породицу вашег изабраника, и пажљиво гледајте, не само на то како вам се он удвара, већ и како се понаша према блиским људима, јер се њих више не стиди. Управо овде се и може видети слика ваше будуће породице.

Паметан. Паметан муж је такође одлична ствар. Међутим, постоји права и лажна мудрост. Као прво, не треба мешати мудрост и образованост.  Неписмен човек може бити много мудрији од ученог. У породици се тражи посебна мудрост.  Ни из далека не могу сви да знају и да разумеју где у конфликту треба попустити, а где инсистирати. Уочити овакву мудрост у човеку, подједнако је тешко као уочити верност.  Она се може запазити тек кад човека знаш дуго година.

Образован муж такође, није лоша ствар. Али, само онда, кад је знање без примеса одвратне особине душе као што је надменост. Знања често надимају човека. Испашће да је девојка хтела да се уда за паметног, а удала се за надменог. А кад муж схвати да жена не може да разликује Штрауса од Хајдна, или Делакроа од Клода Монеа, можда ће се односити према њој с надменом снисходљивошћу.

Узгред речено, треба додати да надменост сама по себи ставља маску памети, чак и ако памети нема.  Врло добро се сећам једног младића који је на првим сусретима, запањивао својом способношћу да све анализира с изразом правог зналца. Ово је одмах изазивало поштовање према њему.  Међутим, касније се испостављало да нема појма о предметима о којима тако важно дискутује. И после неколико месеци, поштовање скоро свих познаника према њему, које се родило на почетку, замењено је раздражљивошћу, па чак и презиром. Боље ће бити ако девојка добро проучи младожењу пре ступања у брак, него да се после мучи живећи с надменом незналицом.

И, за данас последња особина будућег мужа - лепота.  Крајње сам солидаран с онима који сматрају да ова особина за мужа није обавезна.  Леп муж је опасна ствар. Леп младић (исто као и девојка) је, по правилу, размажен пажњом супротног пола. Зато је велика опасност кад се у породици роди дете и супруга сву своју пажњу пренесе на њега, супруг ће због недостатка пажње на коју је навикао и нехотице почети да је тражи са стране. Излаз је један - уверити се у његову верност. А ово се, као што смо на почетку већ говорили, проверава годинама. Леп и веран муж - шта може бити боље? Међутим, нажалост, то је врло ретка комбинација.

Све о чему сам раније говорио о ступању у брак, подразумева да ступате у брак из заљубљености. Међутим, то није једини начин да се ступи у брак. Испоставља се да човек може да се ожени или да се уда прескочивши овај стадијум. Некада се слично дешавало врло често кад је на пример, девојка видела свог младожењу први пут, тек у храму, за време венчања.  Није случајно да постоји не само израз „удавати се", односно удавати се сама, већ и израз „удавати", кад девојку удају и нико је нарочито не пита.

Навешћу причу митрополита Венијамина (Федченкова), која је наведена у његовим мемоарима, о томе како је прадеда оженио његовог деду.

 

„Мама ми је причала да се њеном мамом, баком, наш деда није оженио по свом избору, већ по вољи родитеља - као што се то обично чинило у стара времена у простим сеоским породицама и клиру. Ствар је стајала овако: једне зимске вечери, дедин отац, ђакон Василије (Оршевски), долази кући; а деда Николај, тада још младић (који због нечега није завршио богословију), лежи на пећи.

„Никола, хеј, Никола!" , каже отац нашем деди.

„Шта је било, оче?",  интересује се момак.

„Ево, од оца Василија (у овом селу, Оршевки, био је други ђакон, који се такође звао Василије) хоћу да ти узмем Надежду за жену."

„Оче! Ону рошаву?!", противи се незадовољни и неслободни младожења. А бака је у детињству прележала богиње, и на њеном лицу је остало неколико крупних ожиљака, који уопште нису кварили њено лице.

„Шта?!" прогневио се прадеда. „Шта кажеш? Зар сам ти ја непријатељ, а не отац? Знам кога ти бирам! Море, силази с пећи!"

Деда је сишао, а отац је узео рогач (којим су у пећи код нас стављали чанке и ливене лончиће) и „очитао му лекцију."

„Опрости, оче," замоли деда. „Нека је и рошава, нека је и крива, нека буде како кажеш!"

И узели су се. И како је мудар био избор: деда је био немирног карактера; касније је пио јако много вина. И ето, тако немирном момку Господ је послао изузетно смирену жену, Надежду. И она се никад није жалила, никад није роптала на деду;  увек је била тиха, претиха, ћутљива и кротка."

 

Ово се може назвати браком из рачуна, не из материјалног, већ из духовног рачуна. Дешава се да је човек већ спреман да ступи у брак, али не може да нађе себи невесту. Верујући млади људи се понекад, у таквим случајевима, обраћају искусним духовницима и моле за помоћ. Свештеник може да посаветује: „Ево, видиш девојку, иди, упознај се." Духовник знајући ову девојку не само споља, већ познајући њено унутрашње стање, захваљујући исповести, помаже младићу да начини добар избор. Знам неколико људи који су управо тако ступили у брак, они су сад свештеници и њихови бракови су јако добри. Ови парови су практично, не знајући једно друго, прескачући фазу момка и девојке, без икаквих дугих удварања, постајали муж и жена.

Још једна, сад већ, последња прича на дату тему; чуо сам је од једног московског свештеника, о његовом другу из разреда из Богословије. Да би постао свештеник, за шта се спрема сваки богослов, он треба да буде или монах или ожењен. А док човек не начини овај избор, неће бити рукоположен за свештеника. Зато се често дешава да се школовање у богословији завршава, младић је већ на последњој години и треба да размишља о свештенству, а нема одговарајући пар за ступање у брак. Један богослов је поступио на следећи начин - помоливши се и замоливши Бога за помоћ, одлучио је: „Идем у Тројицку цркву (главни храм Тројице-Сергијеве Лавре у којој се налази Московски богословски факултет) и упознаћу се с првом девојком која из ње изађе." Тако је и урадио. Господ му је заиста послао врло добру попадију. Брак је био врло срећан, родило им се осморо деце. Међутим, наравно, да би се човек одлучио на овакав корак треба да има велику веру у помоћ Божију. И не може се рећи да је поступио неразумно. У његовом поступку је такође постојала духовна рачуница. Јер није ишао да бира невесту на вратима ресторана, већ на вратима храма, и зато није нашао неку ветропирку, већ дубоко верујућу жену.

Дакле, то је још један рецепт - може се ступити у брак и из духовне рачунице, без заљубљености и удварања. Духовна рачуница се састоји у томе што човек рачуна на искуство старијих (на пример, родитеља), духовника или непосредно, на помоћ Божију. Међутим, овај рецепт може да се примени само на верујућег човека.

 

ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА - кликните и прочитајте још питања и одговора из ове рубрике

УРЕДНИЧКИ ТИМ - НАША МИСИЈА И ВИЗИЈА - кликните за детаље

ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА - пошаљите емаил на: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 

Духовни одговор дао:

Протопрезвитер Милан Ристивојчевић

 

 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  • Прошетајте са нама и упознајте једну од најлеших цркви у Србији! Можете видети предиван амбијент порте у којем је смештен, фрескописање руских уметника, музеј и читаоницу, Цркву Светог Макарија Великога и Крстионицу Пресвете Богородице Тројеручице!

    Прошетајте са нама кроз Храм

 

  • Погледајте видео снимљен из ваздуха и упознајте унутрашњост  и спољашњост нашег Храм Христа Спаситеља из предивне перспективе. Видео је снимљен специјалном опремом и пружа Вам јединствен  доживљај и  нестварне  призоре !

    Храм из ваздуха

 

  • Ми смо ту да саслушамо сваки Bаш предлог и сугестију али и да вам одговоримо на питања из духовног живота. Неко од наших духовника ће вам са задовољством и уз Божију помоћ одговорити или размотрити Ваш предлог и сугестију.

    Питајте духовника

 

Издвајамо из галерије:

Погледајте комплетну галерију слика Храма Христа Спаситеља Галеријa