ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ ЦРКВЕ УБ

ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ - Цркве Уб

Духовне беседе – цркве Уб су МУЛТИМЕДИЈАЛНА рубрика ПРАВОСЛАВНОГ садржаја која Вам представља видео, аудио, фото записе и текстове са ДУХОВНИХ ТРИБИНА, ПРЕДАВАЊА, САОПШТЕЊА, ЕМИСИЈА и ПРОМОЦИЈА.

 

Духовне беседе - цркве Уб су у оганизацији Хришћанске заједнице „Свети Макарије Велики“ при Храму Христа Спаситеља – Црква Уб.

 

Ширимо ПРАВОСЛАВЉЕ – сајт Црква Уб

 

четвртак, 17 август 2017 12:53

ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ - ДА ЛИ ИМА СВЕТИТЕЉА У XXI ВЕКУ (ВИДЕО - део 1/3)

Оцените овај чланак
(4 Гласова)
Владета Јеротић, академик Преузето са сајта www.zelenaucionica.com

Владета Јеротић на тему "Да ли има светитеља у XXI веку" говорио је на Духовној Беседи Цркве Уб.  Погледајте и прочитајте први део овог предавања.

"Усудио бих се да кажем да је Христов плач и дрхтање пред мртвим Лазаром плач пред палим човеком који је због греха изгубио вечни живот који му је Бог првобитно наменио." (Владета Јеротић)

ПРЕДАВАЊЕ проф. др. Владета Јеротић у Убу

САБОРНА ЦРКВА ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ 11. октобар 2008. год.

ДА ЛИ ИМА СВЕТИТЕЉИ У ДВАДЕСЕТ ПРВОМ ВЕКУ (први део)

 

ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ - ДА ЛИ ИМА СВЕТИТЕЉА У XXI ВЕКУ (ВИДЕО - део 2/3)

ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ - ДА ЛИ ИМА СВЕТИТЕЉА У XXI ВЕКУ (ВИДЕО - део 3/3)

ПРОТОСТРАВРОФОР МИТАР МИЛОВАНОВИЋ: Драга браћо и сестре, вечерас нам чини част присуство академика професора доктора Владете Јеротића у овом нашем часном дому у сали Црквене општине Уб и при нашем Саборном храму Вазнесења Господњег. Тема вечерашњег предавања биће занимљива и надам се да ће све нас заинтересовати да је пажљиво пратимо. Професор ће говорити на тему: -ХОЋЕ ЛИ БИТИ СВЕТИХ У ДВАДЕСЕТ ПРВОМ ВЕКУ?- Није чудо никакво што је владика Николај свој катихизис, дакле књигу основама православне вере насловио и назвао „Вера светих“. И заиста Првославна хришћанска црква је вера светих. Свети су дакле они људи који желе да се усавршавају и да теже савршенству какав је Отац наш небески. Наравно ми никада нећемо моћи бити као што је Бог али треба да се Богу стално приближавамо, да стално освајамо поједине божанске вредности, да их усвајамо и да тако постајемо ближи њему. Својевремено је Монтан и монтанисти учио да Црква Христова треба да буде заједница, апсолутна заједница светих, без грешних људи и да нема могућности да неко ко је грешан пребива у тој заједници. И наравно направио је грешку, јер кроз покајање и грешни се поправљају и постају свети и прилазе Христу. Оно што је и данас у нашем времену важно је чињеница да Православна Црква почива на чудесима, почива на светима и светих ће бити до краја света и века. Јер кад не би било њих онда не би било ни Цркве. О свему овоме надам се да ће говорити академик, наш гост и професор доктор Владета Јеротић. Изволите г. професоре!

ПРОФ. др. ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ: Драги оче прото, драги свештеници, драге монахиње који смо се познавали и раније, браћо и сестре, ова теме је и за мене нова. Да ли ће бити светитеља у двадесет и првом веку прота је већ одговорио. Ја бих то исто рекао тако. Е сада, доказа нема, пророци нисмо. Могло би се поставити питање. Пазите, то сам сигуран да ће бити светитеља у Православљу до краја света и века! Пазите, када кажемо „светитеља“ онда треба мислити и на друге вероисповести хришћанства. Римокатолици су имали светитеље по њиховим мерилима. Они и сада дају нека имена. Нисмо толико у току да би знали како, али проглашавају своје светитеље, готово сваке године по некога. Рецимо мајка Тереза. Мајка Тереза, Албанка, римокатолкиња пореклом. Јел да, њени су преци били римокатолици. Она је скупљала са улице Калкуте, града у Индији за кога кажу да је најпрљавији и најбројнији град. Скупљала је полумртве људе и стављала у бараке. Тако је почела њена мисија. Зашто то причам?! Па зато што морамо водити бригу да ли постоје свети и у другим вероисповестима хришћанства. А шта ћемо са хиндуистима, будистима, исламом? Да ли само православни имају светитеље, или ће их имати? Ми се надамо да ће православни до краја света и века опстати и дати још много светитеља. Али немојмо заборавити да је Бог посејао разне цветове у пролеће у ливади. И немојмо друге религије сматрати да су од демона послати, што понекад чујемо од нашег света. Хиндуизам у Индији који траје неколико хиљада година. Пазите, ми смо изгубили веру, у Европи, укључујући православне, који обнављају сада веру. Где је Русија, царска Русија? Ко није крштен у царској Русији. Како је могло тако преко ноћи малтене, да наши драги Руси православни, постану бољшевици, атеисти? Али не идимо до Русије, доста је и са Србима. Никад нисмо довољно хришћани, никада нисмо довољно православни хришћани, то никада не заборавите. Никад немојте имати неку охолу идеју да смо јаки православци, много пута смо пали на испиту религије и уопште, вере, што не значи да немамо веру, да се  све може обнављати. Светосавље се природно обнавља у нашем Православљу иако су хиљаду година Срби православни. Не заборавите то, Хришћани, боље рећи. Дакле, од времена светог Ћирила и Методија, а онда од Светог Саве. Хиљаду година су Срби Православни хришћани, а како се могло после Другог светског рата тако одрећи од свега. Ја немам довољно објашњења. Или имам једино објашњење да Хришћанство, не само код нас, није било довољно укорењено. Да ли уопште Хришћанство може да се укорени у једном народу? Религиозни руски мислиоци, не данашњи, него они који су живели у XIX и почетком XX века мисле да се хришћанство ни у једном народу није довољно укоренило. Негде је то било више, негде мање. Према томе, наш је задатак, драги моји, да спремамо светитеље у Православљу у XXI веку. Како се спремају светитељи? Па тако што живимо и треба да живимо животом који нам је Господ Исус Христос оставио. Лако је то рећи, је ли тако? Човек је, кажу психолози, дуалистичко биће. Оно долази на свет већ са клицом добра и зла. И та борба добра и зла траје целог живота. Траје у појединцима. Народ се састоји од појединаца. Нема светих народа. Постоје само свети људи у народу као што смо дочекали, хвала Богу, за владику Николаја, да кажемо идуће године вероватно за оца Јустина Поповића, кога сам имао Божију срећу да посећујем неколико година у манастиру Ћелије у којем је био заточен. То добро знате. А ето Божја промисао. Заточен у манастиру Ћелије, а колико је написао књига, колико је тумачио посланица апостола Павла и како је проповедао? Понекад само двојици, тројици сељака у манастиру Ћелије. Нису се људи бојали. Јесмо ли ми неки бојажљив народ, овако када се гледамо међусобно, не изгледа да смо много бојажљиви. Али сила одозго, не мислим на Небеску него на земаљску силу, уме да нас учини покорним. Пазите, ја када говорим о покорности, човек је покоран из страха, а послушан из љубави. Водите бригу о томе и немојте мешати изразе покоран и послушан, то није исто. Покорни смо из страха! Деца су покорна родитељима када их се плаше. А то је било некад и треба деца да се плаше родитеља. Прошло је то време! Не треба деца да се плаше својих родитеља, него треба да их воле, а претходно родитељи треба да воле своју децу, да би деца волела своје родитеље. И ту се много шта изменило и више нисмо сигурни да родитељи воле своју децу. Опада наталитет као што знате у целој Европи, не само код нас, па како ћемо стварати светитеље без наталитета? Друго питање, пошто смо се сложили прота и ја, надам се и ви, да ће светитеља бити у XXI веку. Где и како? Желимо да буду у православном свету. Од Русије, до Грузије и Грчке, желимо, али Свети Дух дува где хоће. Никада не заборавите тако нешто. Таман мислимо да нам је православнима Свети Дух слетео и да смо Га учврстили у себи, а Он одлети. Ја то зовем богопристуност и богоостављеност. Е о томе ћу сада још нешто да вам кажем. Нико није непрекидно с Богом. Ни светитељи. Пазите, ко су били светитељи најпре? Нисам успео да, док сам предавао на факултету теолошком, жао ми је, неког студената да прочита пажљиво житија светитеља. Рецимо педесет светитеља, било их је много више. Мислим на прошлост, на стара времена. Који су светитељи православни потекли од побожних, дивних родитеља, па су и они постали то што су постали? А који су светитељи од никаквих родитеља, безбожника, разбојника, алкохоличара? А и сами су били, понеки разбојници. Свети Мојсије Мурин... Водила нас је мати Макарија, Бог јој дао да оздрави! Мати Макарија из манастира Соколице. Знате ту чувену мати Макарију која је била доцент на катедри хемије, па је све оставила, била атеиста. Све је оставила и завршила теологију у Солуну. Исликала једном руком, јер је друга рука сува. Исликала ону огромну жичку трпезарију. Сада је у манастиру, скоро сам био код ње, у манастиру Соколици. То је четири километара од Косовске Митровице, када сте тамо отидите. Није на граници било никаквих тешкоћа са Шиптарима. Поштују они и њу и манастир. Чувају Грци тај манастир, она зна и грчки, јер је у Грчкој факултет завршила. Добро! Она нас је водила у манастир светог Мојсија Мурина у египатској пустињи, а ето био разбојник, покајао се. Света Марија Египћанка, знате добро, била је проститутка, па је постала светитељка. Видите, то је доста важно. Немојмо замишљати да су сви светитељи потекли малте не од светих родитеља. Е то нисам успео са неким студентом да видимо колико има, то ме је јако занимало. Јер, пазите, велики људи, не морају сви бити генијални, али велики људи кроз историју, велики композитори, велики сликари, велики песници, потицали су најчешће из рђавих фамилија. И верски рђавих и никаквих, овако. А данас са тим растављањем бракова, сваки други-трећи брак се раставља, не само код нас, него у Европи. Чак сам имао илузију да је у Америци мало боља породица, па је дошао један мој пријатељ, који живи тридесет и пет година у Америци, Србин. Долази сваког лета овде, па каже: „Не, покварило се стање!“ Релативно је породица америчка била чвршћа него европска. Када је већ почела да слаби европска породица, америчка се још држала. Е сада није ни тамо тако. То не мора ништа да нас плаши. Ја не мислим да вас плашим или да стекнете утисак о мени као неком песимисти. Ја сам само, колико могу, објективан хришћански антрополог. Студирао сам и психологију, осим психијатрије, односно медицине. Треба гледати ствари како јесу. Нити сматрати свој српски народ најгорим народом на свету, као што то неки хоће да нас представе, нити најбољим народом на свету, још небеска Србија. Пазите се добро. Имали смо прилике да чујемо и таква нека мишљења. Нити смо најгори, нити смо најбољи. Као и многи други народи. А имамо предност велику што нас је Бог поставио у православном српском народу. То је предност велика, али треба онда знати и друге, бар по нешто, од других вероисповести Хришћанства, па помало и од других религија. Ко је читао Коран, „Куран“, кажу исламисти. А видите ислам је данас крајње озбиљна опасност, ако је опасност, за цео свет. Милијарда и триста хиљада их има. И школованим Србима је падало на памет да читају Куран. Зашто је Мухамед дошао после  Христа? Загонетка! Био ја у Лондону код митрополита Антонија, руског митрополита који је дуго живео у Лондону и који је био кандидат за руског патријарха. Питам ја њега, имао сам срећу сат и по да разговарам. Рекох: „Ваше високо преосвештенство, чујем од понекога“ - не кажем од кога, „да је Мухамед послат од демона?“ Он мало разрогачио очи па каже: ''Неко ко је стотину хиљада незнабожаца превео у једнобоштво неће бити да је од демона!'' И завршио се разговор. Добро. Не знамо Божију промисао никако. Моје лично мишљење, наравно, није само моје, ислам је бич Божији. Читали сте владику Николаја, наравно „Рат и Библија“. И читали сте у „Рат и Библија“ однос Јевреја и Филистејаца. Када су напуштали Јевреји једног Бога, Филистејци побеђивали и обратно, делује мало шематски то тако. Када си добар онда те хвали Бог, када ниси онда те кажњава. Мало шематски делује да ли Бог у опште кажњава? Бог је апсолутна љубав? Не може бити да су баш толико демони присутни. Српски народ јако воли ђаволе, понекад се и спрда са њима. Демони постоје, наравно. Али, стално пребацивати на ђаволе нешто, значи скидати са себе одговорност. Некад се мало шале Срби када говоре о ђаволима, некад кажу и озбиљно: „Па ђаво ушао у њега, њу“. То је скидање одговорности са себе. Ми смо одговорна слободна бића Божија. Е то је најтежи, проблем философско-религиозни, који траје јако дуго. Бог нам је дао, пазите сада, не плашите се, апсолутну слободу. Можемо да радимо и са планетом шта хоћемо, неће се (Бог) много мешати. Послао нам је Исуса Христа. Углед за цео свет. Христос је рекао: „Идите и проповедајте свима народима“. Проповедано је, не баш свима народима. Шта ћемо да радимо са честитим људима из других религија који живе дубоко моралан живот? Па чак и целибатан. Да не помињем друге религије које никада нису чули за Исуса Христа. Имамо наду да ћемо можда ми, православни, у XXI веку мисионарити. Можда, ако Бог то допусти. Немојте бити ни апокалиптички расположени, није ни то добро. Није добро ни за српски народ, ни за вашу породицу, ни вашу децу, није добро. Биће сутра крај света, ово што се сада дешава то је знак краја. Па крај ће доћи, наравно. Каже нам и Господ у јеванђељима, каже нам и Откривење Јованово, кажу богами и научници. Једном долази крај, али када? Јер Господ каже: „Само Бог на висини зна када је крај“. Могао је знати и Он. То је једна варијанта објашњења. Друга, само Бог на висини зна када је крај! Исус је тако одговорио, на питање „Када ће доћи крај?“ Дакле немојмо очекивати крај. Долази крај сваког од нас. Смрт сваког од нас појединачно је апокалипса. Пазимо како живимо да бисмо могли дати одговор на Страшном суду Христовом, знате како је лепо оно у свакој Литургији: Господе, дај ми благо, непорочно, непостидну, мирну... Смрт је крај, свако то жели, добар одговор на Страшном суду Христовом. Богопристутност и богоодсутност. Нема ни једнога човека на земљи и најправославнијег и најближег светитељству у коме је Бог непрекидно присутан. То ни светитељи нису доживљавали тако. Био сам у Светој Гори много пута, од вас су многи били, и разговарао сам и са грчким и са нашим монасима, како су уопште дошли у Свету Гору? Сада, занимљиво ово! Неко од њих је, пре него што је отишао у Свету Гору, а неки када је дошао у Свету Гору, првих годину две, заиста доживео сусрет са Господом. Како су описали, ја вам као психијатар могу рећи да то мени изгледа као прави сусрет са Господом. Ви знате, психијатри су сумњичави, а то тако у нашем народу и у другим народима, а видео Богородицу, а видео свету Петку, а посетио га свети Јован. Слушајте, писао сам књигу „Мистичка стања, визије и болести“. Визије и халуцинације нису исто. Ови моји психијатри којима сам и наменио ту књигу, баш и много не разликују визије од халуцинација. А то је разлика битна, није баш толико лако разликовати, признајем. Ондa би требало да су сви јеврејски пророци били болесни, па то чак и неки онако баш мало и поремећен човек каже, па јесте и били су и они болесни. Јеврејски пророци, који су спасили јеврејски народ од многобоштва. Видите, многобоштво, па једнобоштво. Па то никад краја нема. Владика Атанасије Јевтић не воли то да чује када кажу неки наши етнолози, не само етнолози, па Срби су пагански народ. Сви народи на Земљиној кугли носе у себи паганство. Паганство ништа није лоше. Пагански народи су носили политеистичку религију десетинама хиљада година. Зависи колико човек мисли да је старо човечанство, наравно, од тога зависи. Али, постојали, зна се историјски, вавилонски народи, асирски народи, Феничани, сви су они били многобошци. Не незнабошци, то се понекад изједначава. Не знам, никада није било човека или народа на земљиној кугли који су били незнабошци. Не знам ја то, чак и такозвани примитивни народи. Многобошци имали много богова, као и Срби наравно, пре него што су примили хришћанство. Бог грома, бог пшенице, бог ветра, наравно свега је тога било. Бадњак, баш владика Атанасије у „Православљу“ јако лепо описао о бадњаку, где је показао како се лепо уклопило. Бадњак је бог пагански. Бог Бадњак, који је хришћански прихваћен не као бог, него као део православнога слављења пред Божић. И владика је о томе јако лепо писао како су Срби успели да паганског бога Бадњака, каже он то, уведу у хришћански свет. Па тако је то било и са славом. То су све били богови некада, а онда смо добили своју славу која се зна по имену светитеља. Добро! Дуго је трајало паганство, па је у нама свима у слојевима нашега колективног несвесног остало много шта паганско. Између осталог осветољубивост. Пазите добро како се понашамо као православни Срби. Тешко је питање опраштања другим народима. Али, почните од суседа. Ево видите, јуче, прекјуче, био је Јом Кипур, велики јеврејски празник. Стари празник. Нису то хришћани примили. Опраштање, кајање, један другоме одлазе у куће, а рећи ћете: „А баш ће се много они тако покајати и причати један другоме“. А јесмо искрени ми довољно када се исповедамо? Да л` кажемо све? Наравно да не кажемо све. Не само што се стидимо да на исповедању кажемо, него не знамо шта да кажемо, јер се греси налазе у нашем несвесном, а треба их освестити, да би из свести могли да се кајемо. Човек је биће свесног и несвесног. Мали круг свесно, велики круг несвесно. Наше уображење да познајемо себе је бескрајно. Уверени да познајемо себе. Не само ми Срби, већ иначе људи на Земљиној кугли. А већ стари Грци су знали на уласку у делфиско пророчанство стоји γνῶθι σεαυτόν (gnothis seavton) „Познај самог себе“. А пазите шта каже свети Исак Сирин (VI, VII век) : „Лакше је видети анђеле, него упознати себе“. Опет се плашите! Целог живота треба упознавати себе, да бисмо могли, које-како, се исповедати, које-како, постати бољи хришћани или боље православни поједници. Да би ти поједницни, ако их има довољно учинили српски народ довољно православним. Да би се можда у једном таквом народу појавио светитељ. Видите, за кратко време имали смо двојицу светитеља. Зашто не би идућих сто година имали још једног или двојицу? Али и други православни народи! Неправимо се важни претерано. Срби, мали народ! Знате ко је већ рекао: „Нећемо се клањати“. ''Нећемо се клањати'' - то није тако далеко до небеског народа! То није тако далеко од наше омнипотенције или препотенције. Нико нам не може ништа. А, то је чувено српско. Нико нам не може ништа, јер смо тако под Божјом заштитом. Јаки, витални... издржали смо Турке, зашто не би издржали и XXI век? Све се променило и све је далеко опасније. Постоје знаци, тако тешки у погледу кризе, чувене кризе. Пазите, на грчком реч κρίσεις  значи, између осталог, суд! Ми смо стално под Божијим судом, не због казне, него због недреманог Божијег ока, у нама самима, недремано Божије око. Али, учинимо га свесним, освестимо што боље можемо. Зашто? Да бисмо живели боље. Шта значи боље? Стандард живота? Не! Него живети боље, моралније и етичкије, него што живимо. Стандард живота је значајан, разуме се. Економска ситуација није за потцењивање. То је оно зрно истине код Маркса који је претеривао са економијом, наравно. Занемаривао личност човека, између осталог, психолошку личност човека. То га није занимало. На другој страни претеран је био Фројд који се бавио личношћу човека, углавно његовом тамном страном. Значи, оно што он не воли (човек) о себи да зна, ми бисмо рекли гресима. А није водио бригу о економској ситуацији у свету. То су два екстрема, Маркс и Фројд. Видите, Јеврејин и један и други, али Јевреји дрмају светом. А, не заборавите да се Христос родио у јеврејском изабраном народу. А не заборавите и то, не кажем ја, него апостол Павле, Јевреји ће трајати до краја света и века и један део Јевреја постаће хришћани. Има легенда чак да последњих дванаест апостола биће Јевреји, као што су били првих дванаест апостола. Легенда стоји али код апостола Павла. Посланица Римљанима једанаеста глава, читајте пажљиво, цела, под знацима навода, судбина изабраног народа, код апостола Павла, већ речена. До краја света и века ће бити ту. И они нас стално подстичу и они су нека врста бича. Али, да се вратим на ислам. Ислам је бич Божији. Да се хришћани мало продрмају, да се хришћани мало освесте. Ко им је дао Бога у њима? Ко им је освестио Бога у њима, пре две хиљаде година? Само тако морамо схватити ислам, иначе не знамо шта је са исламом (?) Да ли има школованог или нешколованог мухамеданца који не верује у Алаха? Једва! Ваљда има, нећу баш ни ја да претерујем. Да ли у Индији има, многобожачкој, а старој шест хиљада година? Да ли има Индуса неког нешколованог и високошколованог, или Гандија, који не верује у Бога? Тешко да има! Откуд Европљанима да нема Бога? Откуд Србима да нема Бога? После Другог светског рата хиљаду година, понављам вам, Срби су православан народ. Како тако народ лако прелази са једног веровања на друго? Јер шта је био бољшевизам него друга вера. Атеизам је вера друга. Атеиста верује да не верује. Пазимо, због тога, на себе, како живимо. Трудимо се да нас Бог чешће посећује. Али Дух дува где хоће, не заборавите. Слетеће и богами код неког будисте, хиндуисте, који живи честитим животом. Замислите сада неког будисту. Чудан је будизам, да ли је то религија? Буда је био велики философ. Али имате будистичке калуђере, никада нису чули за Христа. Живе целибатно, вегетеријански, целог живота, па још на њиховим ципелицама имају звончиће да не би згазили мраве. Сада нећу хвалити будизам претерано, али будизам је најпацифистичкија религија XX века. Никад ратовали нису. Да, можете замислити. Наше хришћанство се ширило огњем и мачем, ислам такође, јудаизам такође. Три монотеистичке религије, прилично борбене религије. Добро, борба за Бога, кажемо ми хришћани, али та борба не може бити таква да уништаваш друге или да их насилно преводиш у своју веру. Морамо као појединци да се освешћујемо и да знамо зашто верујемо у Бога, Христа. Зашто смо православни. Правио сам разлику и писао сам о томе. Разлика између побожног и религиозног човека, није иста. Хвала Богу да има и побожних Срба, има и непобожних. Али није довољно бити побожан. Да није довољно бити побожан показао је такозвани комунизам. Никакав комунизам овде није био и то је била једна велика утопија Маркса. Немојте и с њиме „демон Маркс“. Маркс је, то је Берђајев рекао, не ја, Маркс као Јеврејин, иако је он већ био протестант. Отац или деда су прешли у протестантизам, а Јевреји су били принуђени често да прелазе у Хришћанство. Ето насилног. Боље ће живети као наши комунисти, такозвани, после Другог рата. „Ако будем ушао у партију, па можда ће ми бити мало боље на радном месту!“ Пошто нисам био ни у једној партији света, ево исповедам се и пред вама и пред Богом, онда то могу да кажем. А добиће неко боље место, а добиће можда и стан. Треба ли ту осуда нека? Боже сачувај! Не суди да ти се не суди, али видите, колебљивост велика. То се зове опортунизам. Е па опортунизам има своја оправдања. Причамо обично, оно када је било време инфлације, идем ја таксијем, кроз Београд. Онај таксиметар се окреће брзо. Ја ћутим неко време, па се онако стидљиво мало обратим овом таксисти, па га питам: „Да није овај таксиметар у квару?“ А он се осорно окрене према мени па каже: „Ја имам троје деце и жену која не ради, ако Вам се не допада изађите!“ А, пазите! То ме је баш онако узбудило, ожалостило. Корупција, лоповлук! Шта ћемо да радимо? Колико нам треба православне вере, колико нам треба морала у нама? Па никад довољно, разуме се, никад довољно. Да ли он био побожан, атеиста, наравно да га нисам питао. Дакле имате такозване атеисте, имате побожне, религиозне. Сад ћу даље објашњавати у чему је разлика. Ћутим ја наравно, отишао до краја где сам платио, све то сам му платио и ништа, растали се ми тако. Па зар је мали број таквих данас који имају, и не само данас, и јуче и сутра, троје деце, жена не ради, како доћи до зараде? Колико треба ту православног поштења, Христа у нама, да каже: „Тако је, како је. Ја нећу ни слагати, ни свој морал укаљати, па како ми буде. Верујем у Бога! Верујем у Христа! Помоћи ће ми!“ Па имате пуно примера где Христос и помогне и у таквим ситуацијама. Није велики број из простог разлога зато што људи више не верују или све мање верују. Морамо ојачати веру јер су то изазови који се појављују XXI веку. Какав комунизам, па ја нисам пророк, али то је шала какви ће изазови бити. У XXI веку са клонирањем, са загађивањем воде, земље, ваздуха. Људи, па то није било у историји човечанства, загађивање овако. И сада немојте опет: „Па сутра ће апокалипса, јер ево Земља више није здрава“. Можемо још увек и поправити ту Земљу. Појединци, ако су довољан број правих појединаца и народ добија од Бога помоћ. 

 

Текст припремили и уредили:

Протоставрофор Митар Миловановић и Милош Рафаиловић

Видео:

ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ - ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ - ДА ЛИ ИМА СВЕТИТЕЉА У XXI ВЕКУ (део 1/3) Први део снимка представља удводни део предавања у којем професор из теолошког и психолошког угла уводи у тему светости.

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  • Прошетајте са нама и упознајте једну од најлеших цркви у Србији! Можете видети предиван амбијент порте у којем је смештен, фрескописање руских уметника, музеј и читаоницу, Цркву Светог Макарија Великога и Крстионицу Пресвете Богородице Тројеручице!

    Прошетајте са нама кроз Храм

 

  • Погледајте видео снимљен из ваздуха и упознајте унутрашњост  и спољашњост нашег Храм Христа Спаситеља из предивне перспективе. Видео је снимљен специјалном опремом и пружа Вам јединствен  доживљај и  нестварне  призоре !

    Храм из ваздуха

 

  • Ми смо ту да саслушамо сваки Bаш предлог и сугестију али и да вам одговоримо на питања из духовног живота. Неко од наших духовника ће вам са задовољством и уз Божију помоћ одговорити или размотрити Ваш предлог и сугестију.

    Питајте духовника

 

Издвајамо из галерије:

Погледајте комплетну галерију слика Храма Христа Спаситеља Галеријa