ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ ЦРКВЕ УБ

ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ - Цркве Уб

Духовне беседе – цркве Уб су МУЛТИМЕДИЈАЛНА рубрика ПРАВОСЛАВНОГ садржаја која Вам представља видео, аудио, фото записе и текстове са ДУХОВНИХ ТРИБИНА, ПРЕДАВАЊА, САОПШТЕЊА, ЕМИСИЈА и ПРОМОЦИЈА.

 

Духовне беседе - цркве Уб су у оганизацији Хришћанске заједнице „Свети Макарије Велики“ при Храму Христа Спаситеља – Црква Уб.

 

Ширимо ПРАВОСЛАВЉЕ – сајт Црква Уб

 

четвртак, 21 септембар 2017 19:00

ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ - ДА ЛИ ИМА СВЕТИТЕЉА У XXI ВЕКУ (ВИДЕО - део 2/3)

Оцените овај чланак
(1 Глас)
Владета Јеротић, академик

Владета Јеротић на тему "Да ли има светитеља у XXI веку" говорио је на Духовној Беседи Цркве Уб.  Погледајте и прочитајте други део овог предавања.

"Све док не очистимо свој суд из ког желимо да захватимо Воду живота, процењиваћемо на незадовољавајући начин чистоту Извора." (Владета Јеротић)

ПРЕДАВАЊЕ проф. др. Владета Јеротић у Убу

 

САБОРНИ ХРАМ ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ 11. октобар 2008. год.

 

ДА ЛИ ИМА СВЕТИТЕЉИ У ДВАДЕСЕТ ПРВОМ ВЕКУ

ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ - ДА ЛИ ИМА СВЕТИТЕЉА У XXI ВЕКУ (ВИДЕО - део 1/3)

ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ - ДА ЛИ ИМА СВЕТИТЕЉА У XXI ВЕКУ (ВИДЕО - део 3/3)

 

ПРОФ. др. ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ: Када сам био медицинар, то је ваљда друга година била, 1946-1947. . Довуку нас медицинаре, у Београду, до ''Политике'', редакције и говори Моша Пијаде. Моша Пијаде је био учен човек, мислим у смислу марксизма, интелигентан наравно, чак није био лош ни сликар. Видео сам те слике његове, није лош био. Комуниста пре рата. И сад Моша Пијаде говори, сав онако пун неког ентузијазма, каже: „Ево млади људи, дошао је социјализам“ - не каже комунизам, није социјализам ни дошао, а тек су дошли, више-мање насилно захваљујући Русима овде, а не жељи српског народа - „дошао је социјализам, сада ће социјализам поправити човека!“ Значи споља, то сада ја додајем, споља нас неко поправља, не ми изнутра сами. Пазите, то је сада најважије, што вам сада кажем и ништа не претерујем. Изнутра се човек чисти и мења, не споља. Стандард живота у Швајцарској, знате какав је, ја сам тамо студирао? Они више од двеста година не ратују. Свет крајње цивилизован, крајње миран, крајње повучен. Нису религиозни баш нарочито. Тамо имате протестанте и римокатолике, више нешто протестаната, али зашто причамо о Швајцарској? Сваке треће, четврте године подиже се нови, нервни, санаторијум. Био сам на психијатрији у Берну, радио сам са швајцарским пацијентима. Депресија колико хоћете. Једно време Швајцарска била у врху земаља, европских, са самоубиством. Ништа ја о стандарду нећу да кажем, треба нам ваљда и хлеба, али да ли нам треба слободе и Бога, осим хлеба? А то је био и онај роман „Не живи човек само од хлеба“, сећате се? Па наш Достојевски, кажем „наш“, па тај геније ће у XXI веку свуда бити актуелан. Зашто? Само да је остао онај део из „Браћа Карамазови“ који се зове „Велики инквизитор“. Ако не можете да читате цео роман „Браће Карамазови“, а треба да читамо, узмите тај део „Велики инквизитор“. Да вас подсетим, многи знају. Дошао Христос поново на земљу, врхунски кардинал Шпаније, хапси Га и с Њим разговара. И пита Га, Христос цело време ћути. Узгред да вам кажем, ништа не одговара Христос, као пред Пилатом. Пита Га: „Зашто си поново дошао, таман смо уредили свет?“ Људима не треба слобода, него хлеба. Цео XXI век биће у знаку великог инквизитора. Наравно да треба хлеба. Треба и слободе, треба и љубави. Треба нам вера. Треба нам религиозност. Зар ћу ја причати нешто против мојих Срба побожних? Знају за славу. Отац прота зна то добро, сигурно је много урадио за овај крај, да га не хвалим. Само 96% посећују веронауку, али пазите, људи славе. Славе одавно. Знају нешто мало своју традицију. Појма немају ко им је светац. Свети Димитрије, свети Ђорђе, шта ту има? Треба скупити родбину, пријатеље, добро јести, по могућности напити се. Слава?! Па добро, не тражи се да на дан славе сви буду смерни да се моле и шта да раде, па наравно, не! Али, постоји весеље и постоји радост, то није исто. Разликујте. Као и оно послушност и покорност, што сам вам говорио. Разликујте. Весеље је весео човек, није радостан човек. Радостан човек знао, не знао, он је религиозан човек. Радост долази од Васкрсења Христовог! Православље је радосно, јер има васкрсење пред собом. "Ако Христос не уста узалуд вера ваша и проповедање наше", апостол Павле каже! То тешко пада људима и школованим и мање школованим већ у XX веку. XXI веку опадаће највероватније и даље вера, али нам треба религиозност. Само опет да се вратим. Шта значи бити побожан, а шта религиозан? Рекао сам шта значи побожан. Слави славу, иде неколико пута годишње у цркву, па причести се понекада, пости понекад и тако на томе остаје. Тако је то било пре Другог светског рата. Ја то памтим и у Београду како је било. То су биле грађанске породице. Управо тако, једва да зна не само о свом свецу, већ шта је Божић, шта је Васкрс, шта су Духови? Шта је Преображење? Сада смешно говорим, нећемо ранговати празнике хришћанске, али Преображење, мени Васкрс наравно први. Видите на Западу Божић први. Престали људи да верују или бар сумњају да ли је Христос васкрсао. Не можете тако. Ако Христос не уста узалуд вера наша и проповедање. Не вреди нам, морамо имати дубоку веру да је Христос васкрсао да би ми васкрсли и да би знали збиља да има живота после смрти. Напустили су. Божић им је најважнији празник и наравно куповине, све могуће. То су почели и код нас по мало, али не онолико као оно лудило у Америци и Европи. Видео сам, то траје неколико недеља пре Божића. Куповина, куповина, потрошачки менталитет чувени. Потрошачки менталитет појешће и оно мало вере што имају. А не значи да треба бити сиромашан. Има једна швајцарска пословица, хоћете веровати, Швајцарци који не ратују више од двеста година. Кажу, то сам тамо чуо: „Иза богатог један ђаво, иза сиромашног два“. Размислите мало. Нити је било, нити је добро бити богат. Наравно када кажем богат мислим на оно богаство о којем је Христос говорио у јеванђељима, али није ни он проклињао богатство. А ни после богати људи који су у стању да помогну сиромашнима и да дају од себе, Божје су слуге. Али и оно „Будите сиромашни духом, јер је ваше Царство небеско“, различито се тумачи. Слабо образовани, слабо побожни кажу како то Христос каже: „Будите...“- значи да треба да будем глуп или не треба ни да развијам разумну или умну способност. Опет, разум и ум нису исто. Нисмо довољно ни разумни, камо ли умни. А у свим језицима Европе, и код нас у српском језику постоји лепо разлика, разум и ум. Хајде да стигнемо бар до разума, будимо некако бар разумни, па ћемо видети да то није довољно. Разум је позитивистички, материјалистички и атеистички. Зашто? Јер је везан за чула. Оно што видим, оно што чујем, оно што опипам. Па знате и по нашим селима: „Па можда има Бога? Не знам да ли га има... А где ти је Бог?“ Па слушајте! Апсурднијег питања у свом животу нисам чуо. Не само од наших сељака, има многих других. То је отац Јустин Поповић говорио непрекидно: „Све видљиво, почива на невидљивом“. Земља се окреће око своје осовине, невидљива је. Битне ствари у нама су невидљиве. Љубав, сажаљење, мржња, ако хоћете, не може да се мери. Све је невидљиво. Битне ствари су невидљиве, чак и то несвесно о чему говори савремена психологија, не можете њега видети. Немојте сумњати да постоји несвесно, ево одмах доказ један. Сан! Јесмо ли свесни у сну? Нисмо свесни у сну. А шта се дешава у сну? Чуда жива. Најзначајнија књига Фројдова је „Тумачење снова“. Али, наравно, он је поштено у свом предговору написао шта су све хиљадама година говорили у сну, Сумерци, Вавилонци... Сви се мучили око тога шта је сан. Није ни сада то решено до краја. Имате сан и спавање, то опет није исто. Шта се дешава су сну с нама? Имао сам пацијенте, па дођу, па кажу, нисам то одмах питао, али сваки психијатар, психотерапеут пита, не мора одмах првог пута. Него другог, трећег, четвртог пута када дође пацијент, можда лепше рећи клијент, то су Европљани увели. Нека, хвала им, лепше је рећи . Мало човека вређа кад каже „пацијент“. Онда кажемо, дискретно, онако: „Обратите пажњу на снове ваше. Па кад будете запамтили сан онда кажите нам тај сан“. ''Сан је краљевски пут у несвесно“. То нисам рекао ја него неколико великих, угледних психолога, не морам да их цитирам. Ништа. Прође месец дана, долази тај мој клијент, два-три пута недељно, тако је раније било. И ја онда опет дискретно кажем: „А јесте можда нешто сањали за ово време?“ „А, не. Ја не сањам ништа!“ Па рекох: „Како?“ Па каже: „Тако, не сањам. Зар сви сањају?“ То ми је био већ добар знак, не само мени, да тај мој клијент, а не мора бити клијент, то могу бити наизглед здрави људи који кажу: „Па ја ништа не сањам“. Постоје физиолошки докази да сви људи сањају. То су покрети очних јабучица. Када сањамо очне јабучице шетају десно-лево. То је експеримент, наравно рађен. Пробудите тако некога који је заспао у експерименталној лабораторији, сања, пробудите га и исприча вам одмах сан. Дакле, тај који каже да ништа не сања јако се боји самог себе. Па сви се бојимо самих себе. Знамо за грехове. За неке знамо, за неке не знамо. А кривица?! О како је то тешко! Па нису ваљда психијатри и свештеници ти који треба да утерују кривице, клијентима психијатри, а пастви свештеници. Сигурно да то није. А има ли човека на земљиној кугли који нема и не осећа кривице? Нема. Било којој религији да припада, било ком народу да припада. Један од највећих философа XX века Мартин Хајдегер, Немци су иначе имали велике философе. А не заборавимо, то је занимљиво, они су много шта примили од Словена. Прве велике битке на почетку Христовог времена, то је II век после Христа, већ су биле битке Германа и Словена. Победници су били Германи иако су били малобројни, али добро организовани. Словени, онако растурени ко и данас, неорганизивани, а бројни. Почела асимилација Словена у германску расу. Германи имају врло много словенског у себи. Источна Немачка са именима градова: Дрезден, Берлин... Знају то историчари добро. Добро! И сада да се приближавамо и да се допуњујемо... Бог даје мушкарца и жену да би се допуњавали, а не свађали. Шта се то дешава када увек, не само сада, него и одавно? Зашто се свађају муж и жена, непрекидно? Мушкарац и жена, а Бог их је створио да се допуњују. Жена има нешто што нема мушкарац, али то није тема, нећемо сада, то је обратно. Они се једино могу допуњавати у љубави,  не може друкчије. Бог је дао Немце и Русе да се допуњују, а не да ратују једни са другима. Оно што имају Немци, немају Словени (Руси и ми), а оно што имамо ми, немају Немци. А место тога ратовање. То није добро. Ја нисам Божји адвокат, али све је кренуло како не треба. Добро! Богоостављеност је тешка, јер онда остаје празнина нека у човеку. Човек се боји празнине. И научници кажу да је космос нечим испуњен. Материјом, сићушном материјом, енергијом... Видите, велика, данас, истраживања научника, немојмо грдити научнике, све се може изопачити, па богами и Христове речи су умногом изопачене. Шта би било да Христос поново дође сада и види како живимо? А оставио нам је тешке задатке. Несумњиво! Будите савршени као што је Отац ваш небески! Тешко то иде.

Светитељи, да се вратимо на њих, дрхтали су до краја свога живота да их Дух Свети не напусти. Понеке је и напуштао. Када људи не плачу, то сам у Светој Гори научио, када калуђери у Светој Гори не плачу, кажу: „Дух Свети нас је напустио“. Јадни Срби, кроз векове, српски муж да плаче?! А не, има и томе крај. Нека. Треба сећи турске главе, какво плакање?! Нежан? Па ваљда и мушкарци да имају неку нежност и срце. Да покажу пред женом нежност?! Таман посла. Крај! Нека, добро је што је крај. Готово је то. Патријархат је имао веома позитивне стране. Наравно, то је био крст пре свега. Вертикала и хоризонтала то је била патријархат који је трајао у Хришћансту две хиљаде година. Пазите, није почео патријархат са Христом. Патријархата је било. Патријархат траје хиљадама година. Када су питали старе Кинезе, сачувано је то, „Колико деце имаш?“, он говори само о мушкој деци. Вавилон, Асирија, Јевреји, све је то патријархат. Ту је почетак такозване кризе и почетак великог тумбања, извините за израз, великог тумбања које ће дуго трајати. Прелазни период, немојте транзиција, доста страних речи, како тако упијамо све. Углавном рђаве ствари упијамо. Шта нам медији само раде. Хоћемо проклињати телевизују? Таман посла. Има добрих страна. Пазите добро шта слушате. Човек је бескрајно сугестибилно и аутосугестибилно биће, то вам кажем и као психијатар и као психолог и као хришћанин. Чак се и не пише довољно о томе. Невероватно упија све што чује, углавном рђавије ствари упија. Е па сад, пали човек, грех, Адам, Ева, јабука... Како лако прима негативне ствари и колики напор морамо непрестано улагати. Немојте сада мислити да је то немогуће. Друго, не могу толико да се напињем, па шта ће бити са мном ако се напињем? Где добро и зло у нама стално води битку, ето и у сновима, шта све не сањамо, боље да вам не причам. Али не морају бити само негативне стране у сну. Човек доживи и Литургију у сну. Човек доживи и сусрет са нечим надземаљским у сну, пробуди се радостан. Траје му неколико дана сан од радости. Ређе, него оно друго, када се пробуди са страхом неким шта је сањао. Речју, сви сањамо, пазите добро, и није лоше, ја не тражим од вас да се бавите сновима. Свети Јован Лествичник је говирио да се не треба бавити сновима, али је говорио монасима. Ми овде нисмо монаси, имамо, истина, и монахиње овде. Нисмо монаси! Монаси не треба да се баве много својим сновима и свашта и ту бива и свети Јован Лествичник каже: „Не обраћајте пажњу на снове“, али не значи да их нема. Шта ће сад сањати један калуђер, калуђерица, а опет може сањати дивне ствари, али што живимо мирнијим, уравнотеженијим животом имамо, релативно, нормалне снове, да не идемо у патологију, нити у претерану радост. Али обратите пажњу понекад нарочито на снове који се понављају. Пазите добро, то су већ велики, психотерапеути у двадесетом веку давно обратили пажњу. Један сан се понавља четири, пет година. Тај сан хоће нешто да нам каже! Пробајте да га протумачите, ако не можете, идите, ако може исповедник нешто да вам каже, добро јесте. Двадесет година сам предавао на факултету покушавајући да младе теологе, будуће свештенике, ипак приближим некако науци и психологији. А ми смо сви психолошка бића. Сви, на Земљиној кугли. И када смо религиозни и када нисмо јер из нас произлази психа, душа. Тако да не треба да постоји сукоб између психологије и теологије, не видим никаквог разлога.

Када смо празни, па и када верујемо, не можемо стално то имати. Знају добро и свештеници, монаси и монахиње, молитва наша није увек иста. Али немојмо на то обраћати превише пажњу. Не може бити тако да смо испуњени до те мере молитвом стално, не иде. То најбоље монаси и монахиње знају. Једног дана молитва, пуни смо молитве и радости што можемо да се молимо. Прође после тога седам дана, десет дана, молимо се и даље, али немојте престати да се молите и ако не осећате ништа у себи. Немојте то радити. Перемо сваке вечери зубе, а да ли се сваке вечери молимо? А поготову да ли се захваљујемо Богу свако вече што смо били, што смо остали здрави. Добро, ја сам стар човек, али ја то одавно знам. Захваљујемо Богу што ме ништа није болело тога дана, а како су људи уображени, мисле да је нормално бити здрав. Није нормално бити здрав! Ми смо болесна бића! Не само хришћански по паду у грех већ и физиолошки. Медицина то зна. Дете када се роди, најздравије дете није здраво. Једне ћелије одмах умиру, друге се рађају. А сви се рађају са неким органом ниже вредности. То је генестки. Свако дете када се роди има један орган, плућа, срце, нервни систем, кажу, све једно, које се зове орган ниже вредности. Ако живи добрим животом релативно, ипак ће умрети од тог органа. Наравно умире се и пре тога, јер живот, видите како га водимо. Водимо живот који нас раније води с оне стране и када није тако потребно да буде. Немојте ни за судбину причати, то је све тако празнина. Када немамо Бога, онда нешто мора да попуни празнину. Е то је оно. Пуне је астрологија. Е ове данас и озбиљни листови доносе. Па добро, астрологија је била код старих народа. Видите, опет пагански народи. Вавилонија, Асирија, звезде и неки утицаји звезда. Са доласком Исуса Христа није више потребно да гледамо у звезде, јер знамо Божију вољу која нам је преко Господа дата. Божија воља треба лагано да постане и наша воља. Е не! Пошто живимо у неопаганизму данас, од Америке преко Европе, до нас, овде данас, онда све што је било некада позитивно у паганизму, а после Христа више није позитивно, него изопачено, зове се сујеверје. Свештеници, нећемо их оптерећивати, они су жењени људи. Увек кажем: „Православан свештеник је распет између породице и пастве“. Нек се не љуте свештеници овде присутни, јер о њима и не говорим, јер их и не знам, али пре Другог светског рата, већ после Другог рата и није могло ништа да се ради, али пре Другог светског рата наши драги свештеници су се више бавили политиком. И више су се бавили породицом. Рећи ћете: „Како да не!“ А да ли може да се постигне нека равнотежа, ту нам је драги прота, рећи ће и он нешто, сада када почне дискусија. Питаће те, разуме се, и ви сада нешто. Да ли постоји могућност равнотеже код свештеника православног српског између породице, наравно да јој поклања пажњу, па има троје деце на пример, и пастве?  Где је српска паства учила нешто о Православљу. Па онда дошао комунизам па ништа. Место Бога ето ти га Стаљин. Руси, за Стаљина као Бога правили химну да ће живети хиљадама година. Место Оченаша у Русији нашој милој, православној, седамдесет година певали Стаљину. Па правили су од Стаљина Бога. Јел` тако? Када немамо Бога имамо идоле. Е то вам је оно. Када је Мојсије силазио, то знате, са Синаја, када је добио Божије заповести, са таблицама, он види свој јеврејски народ, који је већ био једнобожачки, како игра око златног телета. Па до краја света и века ћемо играти око златног телета. Нема никакве сумње. Данас је златно теле новац. Одавно већ, разуме се. Са паметним Американцем када разговарам, професор универзитета, чак и религиозан, не прође ни петнаест минута да не помене „долар“. Ја питам овог мог пријатеља када је дошао, још раније „Шта је то, ви са паметним људима у Америци говорите о долару?“ Каже: „Шта је теби? Јел` ти знаш да нема никаквог социјалног осигурања у Америци и да све што зараде шаљу у банку да би имали за операцију слепог црева, када оду код зубара. То грдно кошта“. Е умирио сам се после тога и разумем сада много када Американци говоре о долару. Ми смо овде навикли, јел да, оно време такозваног „социјализма“, све је бесплатно било. Алкохоличар у фабрици, алкохоличар у болници, не можеш га отпустити. Е па, не може ни то. Овај прелазни период, нисам пророк, трајаће јако дуго. Немојте се млади плашити тога што кажем, то не може да буде никако брзо. Много се шта припремало лоше у току низа деценија раније и то се преко ноћи не може променити. Срби су нестрпљив народ. Ал' нешто мора бити, а што већ се није изменило, а ова влада... Која влада, идем тако далеко, нећемо политизирати, наравно јер се политиком нисам бавио, али било која странка, пазите то сам дубоко убеђен, не морате и ви бити убеђени, исто ће бити. Ако се човек не почне изнутра, лагано, колико може, мењати. А једва чекамо да срушимо једну владу, да би дошла друга. Када сам питао једнога, ето сада и ја политизирам, када сам питао једног члана демократске партије: „Шта је то са Зрењанином и  како са корупцијом у демократској странци“, -па још додам, „па радикали су вас критиковали непрекидно, да је корупција велика у демократској странци?'' Он каже: „Па сви који су у опозицији имају најмање корупције док не дођу на власт“. Тачно! Све је готово, нема шта. Е па, а што би били друкчији ако не носе Христа у себи? Зашто би били друкчији? А не можемо сада звати хришћанске свештенике и хришћанске епископе да владају државом. Е па не може ни то. Велики генијални Платон је мислио да философи треба да владају светом. Замислите! Дивна идеја. Видео је и он свашта. Па када је његов ученик, Дионисије Млађи, постао тиранин и господарио Грчком и Платона хтео да прогна, јер га је опомињао како сме тако да влада, као Платонов ученик, грчком државом. Дакле, то је Дионисије Млађи, пошто има и Дионисије Старији, онда је хтео да га прогна и тада је Платон дигао руке од тога да философи треба да владају. А ко треба да влада? Не знам. Ови политичари данас у целом свету су слаби, никакви политичари. XX век имао једног Гандија... Гандија! Дубоко религиозног Индуса који када је прочитао проповед на гори Исуса Христа, рекао: „Постао сам још религиознији него што сам био!“ Дубоко је поштовао Исуса Христа. Ганди, политичар, без капи крви истерује Енглезе из Индије, да ли је то икада било? И када је почео да мири муслимане и Индусе, убио га је један Индус. Са најлепшим намерама његовог чистог живота и срца, када је покушао да мири. Видите, сада је требало и овде нешто да се деси ако би некоме пало на памет да се мири, нећу рећи с ким. Нећу рећи с ким! Сад се то још лако убија. Оно раније, ипак су мало мислили, ово сада платиш некоме, да убије. И то је онда готова ствар. Покушајмо да не дозволимо ту празнину и богоодсутности наше, јер Бог је стално ту с нама, али ми нисмо према Богу отворени. Бог је присутан стално, као Сунце. Сунце је стално ту, а онда има облака. Па дођу облаци па не видимо Сунце. Ал смо га видели. То је сада оно, не можете видети Бога, разуме се. Можете га осетити. Калуђери у Светој Гори, говорили су ми. Када сам ушао у Свету Гору, доживео сам једанпута оно што сам вам рекао, истински сусрет, никад више. Прича ми, са седамдесет година калуђер. Доста му је било оно једанпута. Други су ми причали да су у средини свог подвига доживели, а неки доживели на крају живота, а неки никад. Никад! Што не значи... Е па не можемо тако тек „е па Бога нисам“, оно најбаналније, „Бога нисам видео“. Други кажу: „Бога никада нисам ни доживео. Шта је то Бог? Шта ти то значи? Е не можемо тако.“ Вера! Јер нам Христос стално каже: „Ако верујеш, спашћу те!“ Е па не можете и поред све науке и поред све наше философије, остаје на крају вера. Сада ћемо питања. Хвала прото!

   ПРОТОСТАВРОФОР МИТАР МИЛОВАНОВИЋ: Ја се захваљујем професору Јеротићу на одличном излагању и ми смо практично добили одговоре и на нека питања која просто и нисмо очекивали. Дакле то је додатак више. Хвала професору на томе! Желео бих овом приликом да се захвалим и сестрама из манастира Ћелије. Они су наши давнашњи добри пријатељи и овде сваки пут, када желимо да направимо неко велико славље, имамо у гостима ћелијске сестре. А када о њима причамо, причамо и сећамо се великог нашег духовника, оца Јустина. Ми овде у сали имамо из наше цркве, нове, пренет лик владике Николаја. На овој другој страни ће бити пренет лик, који је већ осликан у цркви, оца Јустина. Тако да ћемо овде имати два крила, оца Јустина и владику Николаја. Имаћемо, новина још, професору сам још прошли пут говорио када је био овако нама у гостима. Случајно је навратио, па смо причали. Прошло је чини ми се тридесет година или тако нешто, по страдању Милице Крушевачкое, једне девојке која је жртвовала свој живот, своју младост, скочивши са петог спрата. Ова гимназијалка, да се којим случајем родила у некој другој вери свакако би давно била проглашена светитељком и многа друштва омладинска носила би њено име. Ми, хвала Богу, ево по први пут смо осликали њен лик у нашој цркви. Осликао их је дакле, све, и оца Јустина и владику Николаја и Милицу Крушевачку, велики, православни, руски, сликар Николај Мухин. Милица је, само да опет подсетимо, дакле она девојка која је пре тридесетак година скочила кроз прозор да би сачувала своју част и своје девојаштво. Сећам се, у то време ја сам био у средњој школи, па су некако долазили код нас у Србију новинари из неких других деноминација. Римокатолички „Глас концила“ донео је наслов, на првој страни, насловницу: „Српска Марија Горети“. Тако ју је назвало исто гласило, пошто је Марија Горети која је, дакле са њихове стране, проглашена светитељком. Надамо се да ће дати Бог и да ће доћи дан да ће и она бити увршћена и званично у диптих светих. Мислим, код нас, свакако да то треба рећи да су у Православљу свети многи. Нису само свети они који су у календару записани. Њих релативно има мало, нема ни хиљаду, него имају милиони и милиони светих и сигурно је међу њима и Милица Крушевачка. Сигурно је тамо, одавно, ава Јустин Ћелијски и други. Ми то у Цркви само констатујемо званично и народу тако показујемо пут ко је постао свети и ко се посведичио светим, где нема неке сумње. Овде смо већ два пута показивали филм о оцу Јустину. Дакле, и сада имате прилику, овога пута од ћелијских сестара да набавите и купите CD „Ава Јустин Ћелијски“, да упознате његов живот и дело. Сигуран сам да су оне донеле тога толико, довољно али ми ћемо узети за цркву бише комада да можете и касније набавити и упознати један богат духовни живот оца Јустина и видети на филму. Данас је техника толико напредовала, хвала Богу! Као студент, имао сам срећу да упознам оца Јустина уживо и да са њим разговарам и да ми доста помогне у том тешком времену мог младалачког периода. Са сестрама ћелијским он је живео и радио и оне најбоље знају какaв је био отац Јустин човек и светитељ Божји. Такође са професором Јеротићем дошли су и његови сарадници који су донели књиге убаженог професора. Мислим да знате колики је то опус и колико је богато дело професора Јеротића. У прилици смо да непосредно и по најјефтинијим и најповољнијим ценама купимо и та дела. Ево ја толико. Извињавам за овакву дигресију.

Текст припремили и уредили:

Протоставрофор Митар Миловановић и вероучитељ Милош Рафаиловић

Видео:

ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ - ДА ЛИ ИМА СВЕТИТЕЉА У XXI ВЕКУ (део 2/3) "Све док не очистимо свој суд из ког желимо да захватимо Воду живота, процењиваћемо на незадовољавајући начин чистоту Извора." (Владета Јеротић)

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  • Прошетајте са нама и упознајте једну од најлеших цркви у Србији! Можете видети предиван амбијент порте у којем је смештен, фрескописање руских уметника, музеј и читаоницу, Цркву Светог Макарија Великога и Крстионицу Пресвете Богородице Тројеручице!

    Прошетајте са нама кроз Храм

 

  • Погледајте видео снимљен из ваздуха и упознајте унутрашњост  и спољашњост нашег Храм Христа Спаситеља из предивне перспективе. Видео је снимљен специјалном опремом и пружа Вам јединствен  доживљај и  нестварне  призоре !

    Храм из ваздуха

 

  • Ми смо ту да саслушамо сваки Bаш предлог и сугестију али и да вам одговоримо на питања из духовног живота. Неко од наших духовника ће вам са задовољством и уз Божију помоћ одговорити или размотрити Ваш предлог и сугестију.

    Питајте духовника

 

Издвајамо из галерије:

Погледајте комплетну галерију слика Храма Христа Спаситеља Галеријa