Пут у средиште душе

Пут у средиште душе Не бранимо се од туђег зла, злом у себи.
Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да ми не постанемо нељуди.

( Патријарх српски г. Павле )

ПУТ У СРЕДИШТЕ ДУШЕ је рубрика којом покушавамо да допремо до свих оних који преиспитују своје поступке у покушају да буду бољи људи.

Трудићемо се да причама и размишљањима из живота, у савременим условима, дамо подршку многима који мисле да су усамљени, који не виде сврху, да нешто недостаје, ... а све у настојањима да вратимо значај духовног развоја сваког људског бића.

Покушаћемо, да кроз разна лична искуства, дилеме и виђења пробудимо успаване делове наше душе, оне делове које смо неправедно запоставили, а који су нам преко потребни да не би попустили пред обиљем искушења којима смо свакодневно изложени.

недеља, 16 јун 2013 12:00

ЗАШТО ?

Оцените овај чланак
(8 Гласова)
Човек види само лице, а Бог прозире срце. Човек суди по делима, а Бог зна и за накане. (Тома Кемпијски)

Питање које често постављамо и на које каткад лако добијемо одговор, али понекад и останемо ускраћени за исти. Најтеже неодговорено зашто је кад нама неко драг одлучи да напусти овај свет, а у нашим срцима остави патњу, бол, тугу и осећај немоћи. Бескрајно много пута себе преиспитујемо и покушавамо да одгонетнемо зашто ?

 

Тишина. Неподношљива тишина која боли. Страх нам је тело учинио обамрлим, туга срце располутила, сузе пресахле у дну ока.  Још једна одлука младог човека да напусти овај свет, а да не пружи прилику ником да му помогне, испунила је ваздух питањима без одговора. Зашто је живот, за неког,  постао толико безначајан да га се одриче лако, без борбе ?

Зар нам Бог није живот дао као поклон, јединствен и непоновљив дар у којем треба изнова и изнова налазити веру, наду и љубав ? Куда нас води  животни пут тајна је коју ми људи не можемо докучити.  У погрешним одлукама оних које волимо, тражимо често сопствену кривицу и вапимо за одговором где смо то ми погрешили. Пребирамо по џеповима прошлости не би ли нашли одговор на питање : Зашто ?

 У нама често борави сумња, нисмо спремни да праштамо, ни да се молимо, ни да се боримо. Превише питања која чекају на одговор.  А можда само превише питамо, очекујемо и тражимо, несвесни да нам нико није обећао живот испуњен срећом, несвесни да се смисао живота крије у томе да си скупа са онима који те безусловно воле и које ти волиш.

Господ нам је подарио живот и дао могућност да имамо свој пут и да на њему стојимо чврсто, спремни на ветрове и олује. Важно је да  својим путем корачамо отворених очију, раширених руку, чисте душе и срца спремног да прихвати и добро и лоше, и љубав и патњу, и осмех и сузе, јер то је живот. Понекад, кад помислимо да смо сами, напуштени, да нас нико не разуме, треба да отворимо врата наше душе и тамо ћемо наћи: један осмех који је усрећио неког, један поглед подршке који је неком значио и више него што можемо наслутити, један загрљај који је вредео више него сва блага овог света и много оних којима смо преко потребни, много оних због којих вреди сваки секунд овог живота.

На крају, шта нам остаје ? Испуњена душа вером да нам је даром живота учињена посебна почаст. Бог је велики и на наша плећа ставља онолико терета колико можемо да понесемо. Одбацимо све сумње и предрасуде и верујмо да је наша душа снажна да носи свој терет мирно, јер је он део нас, наше борбе, наших пораза и победа и он је живот. 

Аутор текста :

Јасна Стојановић

3 Коментара

  • Линк коментара Petar петак, 21 јун 2013 13:52 Написао/ла Petar

    Znate zasto ? Zato sto smo se odaljili od boga od vere unisti se nas Masoni usli su toliko duboko u nasu drzavu cak polako pustaju korene u srpskoj pravoslavnoj crkvi Песма Србима

    Куд гођ Срби ходили
    Па се Богу молили
    Свуд су добро стизали
    И с песмом се враћали.

    Кад се нису молили
    Са пута су сходили
    И дуго су лутали
    И с плачем се враћали.

    Што гођ Срби творили
    Па се Богу милили
    Свуд су срећни бивали
    И сложно су певали.

    Кад се нису молили
    Вратове су ломили
    Па су горко плакали
    Душмани се смејали.

    Кад су Срби зборили
    Па се Богу молили
    Братски су се сложили
    Браћом су се словили.

    Кад се нису молили
    Зле су речи зборили
    Зборисали с лупњавом
    Враћали се с кукњавом.

    Помолимо се браћо и ми
    Да се Срби сложе сви
    Куд ходили ходили
    Што творили творили

    Што зборили зборили
    Да би Бога молили
    Да их Бог благослови
    Својом децом ослови
    SVETi VLADIKA NIKOLAJ ZICKI !

  • Линк коментара Bojan Babic петак, 21 јун 2013 12:27 Написао/ла Bojan Babic

    iz svog licnog primera kao neko ko je pokusao da se ubije vise puta mogu da kazem sledece:
    sve sto ste naveli u pitanjima je tacno ali ni jedno ne objasnjava uzrok samoubistva do kraja. sve one zajedno donekle objasnjavaju kad se saberu i pomesaju sa konfuzijom coveka koji je izgubio kormilo nad samim sobom a ni Bogu ne da kormilo da se prepusti njegovoj volji u trenutcima užasa koji ga navode na samoubistvo, već uvek i uvek traži rešenje sam. Čovek misli da je odbačen od svih jer ljudi ćute na njegove vapaje, a ćuti i Bog ne zato sto je vera uslov spasenja nego zato sto Bog prvenstveno hoće da vidi da li je čovek jak da se suprotstavi užasima u svojoj glavi ili ne. sa strane vere tesko je objasniti samoubistvo coveku koji nije vernik. A iskren vernik ce i pored pomisli o samoubistvu koju mu djavo namece, te srazmerno kolicini svoje gresnosti i zadobiti Boziju pomoc u borbi i ostati hladan a NIKADA nece pristati na te misli jer one su gazenje Boga i neverovanje u spasenje. A sto smo gresniji spasenje nam je potrebnije a lekovi gorci. Bog je lekar, u njegove lekove se ne sumnja. A ceo nas zivot i pored nasih proslih i buducih greha, svesnih i nesvesnih je zapravo jedan veliki cas veronauke u kome samo ako smo smireni i podnosimo teskoce i poraze istom radoscu kao i dobro mozemo da dobijemo prelaznu ocenu. Kako moj jedan ovde kaze, kad sam ga pitao sta je radio pa je zavrsio skolu bez nekog truda, kaze nisam nista al nisam se mnogo ni potresao.... znaci dok se potresao nije bilo dobro....
    psihijatrijski tj ovozemsljski gledano to je corsokak licnosti koja usled prevelikih ocekivanja, gresaka u odgoju, te danasnjeg okrutnog i neprijateljskog okruzenja kao osetljivosti razlicitih tipova ljudi, pronalazi put u autodestrukciji koja moze biti hronicna odlaskom u alkoholizam, zloupotrebu droga ili u to prokleto samoubistvo. samoubistvo nije put bez povratka vec jedna od najlukavijih demonskih prevara kojom covek gazi i samog sebe i Boga, te se priklanja najgnusnijoj stvari, a dato mu je tako mnogo onoga cega on ne vidi.
    Coveku je sve stvoreno na korist i utehu. Od najmanje bakterije na svetu do slona. Te krhke duse koje pate Bog je isto tako stvorio tako krhke ne da se ubiju i da se lome, nego bas kao i figurice slona od najfinijeg kristala da stoje visoko na vitrini i da tako krhke pokazu da su i one jake ko slon. mali ali ipak slon. i da ga djavo ne moze dohvatiti tog naseg staklenog slona i polupati ga ako ga dignemo dovoljno visoko Bogu. A to cemo uciniti iskljucivo i samo ako mirno i stalozeno sve podnesemo i iz svega a POSEBNO iz loseg izvucemo pouku i okrenemo na svoju korist i korist duse. Nije Bog stvorio coveka da bude bedni gmizavac po zemlji, niti da kukumavce okolo i cmizdri ko tetka, nego da se raduje i uziva u Bozijoj tvorevini ne naudivsi nikome pa ni sebi. Treba da vise brinemo o sebi (al ne sebicno) i ljudima oko sebe pa ce tako i nama biti i tako i Bog o nama brinuti a posebno ce o nama brinuti preko ljudi oko nas. Sad sto smo mi zahladneli i ohladneli prema drugima to je vec problem ovog drustva koje je sazdano tako da bude na stetu svima, al mislim da tu pomoci nema jer je drustvo kao ovakvo tvorevina palog industrijskog i materijalnom okrenutog coveka koji pomahnitalo peni na ovozemaljske vrednosti. Krajnosti toga su hiperbogati na vrhu i samoubice na dnu. Isti ce racun polagati pred Bogom i jedni i drugi. Uvek moze da se covek predomisli i uvek moze da kaze stop, svemu, svakome sto ga gusi i davi, da okrene ledja onome ko ga mrzi ako vec ne zna da mu pruzi ruku, samo je pitanje da li hoce ili nece. Zar nije lakse biti smiren, za to ne treba bas neki napor ni trud nego potrositi sate na kidanje i zavezivanje creva, i na kraju se cak i ubiti sto je sve daleko teze nego se prepustiti volji Bozijoj i ne traziti nista jer i ovo sto imamo nam je mnogo u odnosu na nekog ko nema ni to. Treba uvek stremiti ka boljem ali ako je cena toga dusa onda nesto ne radimo kako treba. Ako je cena nemir, gnev, zivci nije li to znak da trreba da se preispitamo i pogledamo izdalje svoje postupke, razmisljanja, strahove. Daleko od toga da sam ja pametan sad sto sam sve ovo napisao ali eto to je moje misljenje i nadam se da nisam omasio poentu. Ako jesam kritikujte me....

  • Линк коментара Милица Лукић петак, 24 мај 2013 08:15 Написао/ла Милица Лукић

    Написано баш као што и ја доживљавам.

    Владика Николај је говорио:
    ''Ма колико изгледало чудно, истина је да ми долазимо на овај свет не да у њему уживамо, него да се од њега спасемо. Као што људи не иду у рат да се наслађују ратом, него да се спасу од рата!''
    И зато:
    ''Мање бриге, више вере.''

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

 

Webcam Live

  • Прошетајте са нама и упознајте једну од најлеших цркви у Србији! Можете видети предиван амбијент порте у којем је смештен, фрескописање руских уметника, музеј и читаоницу, Цркву Светог Макарија Великога и Крстионицу Пресвете Богородице Тројеручице!

    Прошетајте са нама кроз Храм

 

  • Погледајте видео снимљен из ваздуха и упознајте унутрашњост  и спољашњост нашег Храм Христа Спаситеља из предивне перспективе. Видео је снимљен специјалном опремом и пружа Вам јединствен  доживљај и  нестварне  призоре !

    Храм из ваздуха

 

  • Ми смо ту да саслушамо сваки Bаш предлог и сугестију али и да вам одговоримо на питања из духовног живота. Неко од наших духовника ће вам са задовољством и уз Божију помоћ одговорити или размотрити Ваш предлог и сугестију.

    Питајте духовника

 

Издвајамо из галерије:

Погледајте комплетну галерију слика Храма Христа Спаситеља Галеријa