Пут у средиште душе

Пут у средиште душе Не бранимо се од туђег зла, злом у себи.
Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да ми не постанемо нељуди.

( Патријарх српски г. Павле )

ПУТ У СРЕДИШТЕ ДУШЕ је рубрика којом покушавамо да допремо до свих оних који преиспитују своје поступке у покушају да буду бољи људи.

Трудићемо се да причама и размишљањима из живота, у савременим условима, дамо подршку многима који мисле да су усамљени, који не виде сврху, да нешто недостаје, ... а све у настојањима да вратимо значај духовног развоја сваког људског бића.

Покушаћемо, да кроз разна лична искуства, дилеме и виђења пробудимо успаване делове наше душе, оне делове које смо неправедно запоставили, а који су нам преко потребни да не би попустили пред обиљем искушења којима смо свакодневно изложени.

четвртак, 29 јануар 2015 21:21

СЕЋАЊЕ

Оцените овај чланак
(23 Гласова)
Да би надмудрио мудрост, однегуј вештину слушања. ( Мика Антић )

" Ако ти јаве: умро сам,

А био сам ти драг,

Онда ће и у теби

Одједном нешто посивети.

На трепавици магла.

На усни пепељаст траг.

Да ли си уопште понекад

Мислио шта значи живети?... " ( М. Антић, Бесмртна песма )

 

Ако до тебе стигне тужна вест о одласку било чијем, а нарочито неког блиског, осетићеш беспомоћност, тугу и тишину.  На хиљаде делића твоја душа распашће се и као дрво које у јесен изгуби свој лист бићеш огољен, опустошен и сам. Сам са својим губитком,  са својим болом, сам са исплаканим и неисплаканим  сузама које су притисле груди и неће да их ослободе и оду.  Питаћеш се онда, како даље?  Како пустити ново лишће да замени старо и донесе радост у твоје срце кад је већ једном тешко рањено и повређено? Сме ли се то? Може ли се?

Свако се у животу суочио с губитком драгих људи. Кажу да од тренутка кад се родимо у ствари почињемо лагано да умиремо. Смрт је једина извесна ствар у  нашим маленим животима, једина неминовност која нас чека. С том чињеницом човек се помири, живи и не мисли о тренутку који ће доћи све донде док она не однесе неког нама драгог.

Немоћни од бола и туге тада тражимо разлоге за оно што се десило. Љути смо, огорчени, беспомоћни, увређени и очајни. На кога? На живот, пропуштене прилике, неизговорене речи, на све оно што смо заједно могли, хтели, желели, а нисмо учинили. На све оне нове тренутке које би да поделимо, а више не можемо. Толико тога би рекли, питали за савет, можда би се само гледали и дуго ћутали… заједно.  Делили сузу и радост тренутка.  Дођу  други људи, испуне наше животе, али нека места остају празна. Не вреди, неке се празнине просто не могу попунити.  Кад изгубите драгу особу, изгубите део себе. Живите, радите, трудите се и без тог дела, али некако увек осећате да вам нешто фали (недостаје). Баш тај осмех, та реч, тај поглед, то ћутање попунило би мозаик и од вас направило целину. Откинути  део оставља ожиљке.  Бол је заривен као трн дубоко у душу и та рана боли, боли... Некад мање, некад више, али боли.  Време учини да се с њим саживимо, сјединимо и трајемо.  Време учини да сећања полако бледе, али бол не.   Састављамо трагове сећања, призивамо успомене, чувамо их од заборава. Ужасава нас што су отисци све даљи и блеђи, а празнина за изгубљеним све већа. Опет се смејемо, радујемо, делимо тренутке туге и среће с онима с којима живимо, али увек, баш увек са сетом помислимо на оне који би да су ту, те тренутке додатно обогатили.

Шта после свега остане? Остаје понос што смо некада били део нечијег живота, што смо били богатији за једну велику, несебичну љубав и доброту, што смо од мудрих,  поштених и најбољих учили о животу, што смо од праведних учили о давању и дељењу, како се воли, опстаје и постоји. Остаје захвалност што смо делили исти животни простор и  остаје сећање, љубав, вера и нада да ћемо се поново срести и наставити тамо где смо једном стали.  До поновног сусрета...  за све оне који само физички нису део наших живота, хвала.

Аутор:

Стојановић Јасна

5 Коментара

  • Линк коментара jasna уторак, 03 фебруар 2015 14:20 Написао/ла jasna

    Upravo tako kao sto ste rekli. Ostaje jedna praznina ,ali ako znam da cemo se nekada sresti , do ponovnog susreta zive u meni i samnom . To niko ne moze zamijeniti, jer sjecanja jesu bolna ali znajuci da su na boljem mjestu nego ovdje na zemlji, sretna sam sto su skupa.Hvala Dragom Bogu i Isusu Hristu , Majci Bozijoj i svim Andjelima sto cuvaju njihove dusice ,kako njih gore tako i nas dole!Neka bude Hvaljen i Slavljen Gospod Bog, Isus Hrist , Majka Bozija i svi Andjeli na nebu. Amin

  • Линк коментара Olja понедељак, 02 фебруар 2015 21:46 Написао/ла Olja

    Koliko sam samo ovakvih i slicnim ovom tekstova procitala,koji daju snagu za dalje do ponovnog susreta u vecnosti.Daju snagu,ali ne umanjuju bol za detetom,zlatnim decakom od osam godina,nasilno otrgnutom,mom sinu,najvecoj radosti,,a sada nepodnosljivoj tuzi.Sine moj,zlato moje,do susreta u vecnosti,volim te do beskraja!!

  • Линк коментара Nataša понедељак, 02 фебруар 2015 03:20 Написао/ла Nataša

    Draga Jasna, ne ostavljaš prostora da bilo šta dodam, ne postoji ni jedna reč koja stoji u mojoj duši a da je nisi napisala.Samo bih rekla da moja sećanja ni posle 8 godina ne blede, u odredjenim, a meni dragim situacijama, pa i onim ružnim, lete slike, kad zatvorim oči.Boli isto kao i prvog dana...Onog dana kad se desilo, pitala sam drugaricu, da le je moguće da ovoliko boli i hoće li prestati? Odgovorila mi je da ću samo naučiti da živim s tom boli...Nisam nikada naučila...Jedino što sam naučila jeste da ne zaplačem kad pričam o svom ocu.Spavam u njegovoj majici i svaki miris koji je njegov, odmah bih prepoznala...Hvala Bogu, pa znam i verujem da ćemo se sresti...Do ponovnog susreta...za sve one koji samo fizički nisu deo naših života...

  • Линк коментара sanja - njanja субота, 31 јануар 2015 23:46 Написао/ла sanja - njanja

    Odavno nisam procitala bolji tekst koji tako dobro oslikava moja osecanja,..
    Od trenutka kad je moja princeza poginula ja zivim bas ovako kako si napisala draga Jasna
    До поновног сусрета... за све оне који само физички нису део наших живота...

  • Линк коментара Orea Elena субота, 31 јануар 2015 13:36 Написао/ла Orea Elena

    Jos zivim tamo gde sam nekada bila istinski voljena...to nemogu,necu,nit zelim zaboraviti!!! Jer kad ste dete i zeljni ste ljubavi,paznje,svega sto vam roditelji u potpunosti ne pruzaju,vec odbace,i s njima imate odnos dete-stranci....uvek je kraj mene bilo dva nesebicna srca prepuna ljubavi-moji baka i deka,koji su mi bili i ostali sve!!! Ta je ljubav neopisivo lepa,satkana toplinom,i najiskrenijim osmehom i recju!!!!! Ima par godina kako sam ostala bez svog dede-najboljeg dede na svetu,i znam da to nikad necu preboleti dok sam ziva!!! Svega se secam,od secanja zivim,jer se jos niko na ovom Svetu nije pojavio a da ume da me voli...a kamoli da je te srece da zivim u tolikoj ljubavi,sreci,toplini,sigurnosti kao nekad u njegovom zagrljaju!!! Odrasla saam devojka-zena,nemam ni dece,a ni ljubavi,sve sami krahovi... Sama sam,i sazivela sam se sa tom boli gubitka moje najdraze osobe,naravno i baka je isto tako bitna,ali srarica,eh tugo moja,vec od starosti koraca u poslednje dane....Tek to neznam kako cu preziveti!!!!! HVALA DRAGOM BOGU OCU NASEM DA SAM IMALA KROZ ZIVOT BAR NJIH,KOJI SU JEDINI IMALI DUSU I UMELI ME VOLETI,UCITI SVEMU,I HVALA IM ZA PREDIVNO DETINJSTVO O KOME JOS UVEK SANJAM MASTAM!!!!! HVALA SVETI OCE,SINE ISUSE HRISTE,SVIM SVECIMA I ANDJELIMA,STO STE MI PODARILI NAJBOLEG DEKU I BAKU,A JA CU OSTATI DA PATIM,I MOLIM SE ZA NJIH,SVE DOK NAPOKON JEDNOG DANA OPET NEBUDEMO ZAJEDNO KO NEKAD!!!!! BAKO I DEKO VOLI VAS NAJVISE VASA UNUKA ZAUVEK!!!!!!!!!!!!!

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

 

Webcam Live

  • Прошетајте са нама и упознајте једну од најлеших цркви у Србији! Можете видети предиван амбијент порте у којем је смештен, фрескописање руских уметника, музеј и читаоницу, Цркву Светог Макарија Великога и Крстионицу Пресвете Богородице Тројеручице!

    Прошетајте са нама кроз Храм

 

  • Погледајте видео снимљен из ваздуха и упознајте унутрашњост  и спољашњост нашег Храм Христа Спаситеља из предивне перспективе. Видео је снимљен специјалном опремом и пружа Вам јединствен  доживљај и  нестварне  призоре !

    Храм из ваздуха

 

  • Ми смо ту да саслушамо сваки Bаш предлог и сугестију али и да вам одговоримо на питања из духовног живота. Неко од наших духовника ће вам са задовољством и уз Божију помоћ одговорити или размотрити Ваш предлог и сугестију.

    Питајте духовника

 

Издвајамо из галерије:

Погледајте комплетну галерију слика Храма Христа Спаситеља Галеријa