Пут у средиште душе

Пут у средиште душе Не бранимо се од туђег зла, злом у себи.
Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да ми не постанемо нељуди.

( Патријарх српски г. Павле )

ПУТ У СРЕДИШТЕ ДУШЕ је рубрика којом покушавамо да допремо до свих оних који преиспитују своје поступке у покушају да буду бољи људи.

Трудићемо се да причама и размишљањима из живота, у савременим условима, дамо подршку многима који мисле да су усамљени, који не виде сврху, да нешто недостаје, ... а све у настојањима да вратимо значај духовног развоја сваког људског бића.

Покушаћемо, да кроз разна лична искуства, дилеме и виђења пробудимо успаване делове наше душе, оне делове које смо неправедно запоставили, а који су нам преко потребни да не би попустили пред обиљем искушења којима смо свакодневно изложени.

недеља, 20 октобар 2013 12:00

ШТО ГОД ТКАШ, ВЕЗУЈ КОНЦЕ ЗА НЕБО

Оцените овај чланак
(5 Гласова)
Ако ми и духовно будемо знали ко смо, шта смо и зашто смо на овом свету, опстаћемо. - Патријарх Павле

Прихватање беспоговрно свега што нам долази са запада, само са циљем да будемо прихватљиви онима који не познају нашу историју и традицију, није пут којим треба ићи. Уместо да достојанствено славимо своје празнике и држимо се својих обичаја који су током векова очували идентитет овог народа, ми само немо посматрамо  како се руше наше духовне вредности да би на њихово место дошле туђе.

 

Збуњеног, зачуђеног погледа, с неверицом на лицу, недавно ме једна млада особа у необавезном разговору, при куповини посних намирница, упитала зашто постим среду и петак. Сматрала је да сам сувише „ савремена “ за тај „ заостали “ чин,  резервисан само за старе људе. Не мање збуњена и затечена била сам и ја суочена с неочекиваним питањем. Помислила сам у том тренутку да је запитам где је одрасла, има ли бабу и деду, слави ли се слава, Божић, Васкрс у њеном дому, селу и зна ли уопште нешто о себи, својим коренима, свом бићу, али ми пристојност није то дозволила. Остала сам нема пред искреним незнањем и жалосно суочена с питањем: шта је то с нашим породицама и чему то своју децу учимо?

Сва моја сећања на детињство везана су за деду који свако вече пре спавања клечи поред иконе молећи се. Везана су за стрица који сваке недеље лупкајући својим штапом улази у наше двориште враћајући се с недељне службе, спокојан и радостан. Везана су и за моју тетку која не пропушта да ме подсети на предстојећи празник, посни или нерадни дан. Поготово су везана за рана устајања о Божићу да се са породицом поломи чесница, доручкује, па тек онда оде у школу у коју се тада ишло као да је најобичнији дан. Али у нашим срцима и душама никада то није био обичан дан. То су корени који су чврсто везали генерације деце одрасле у Србији у време кад се о вери са страхом говорило. А данас, кад се веронаука вратила у школе и Божић, Васкрс и крсна слава постали дани који се јавно празнују, наша деца прослављају Ноћ вештица, светог Валентина и неке за Србе нове „ празнике “ и чуде се зашто неко пости.

Питам се за шта то наша деца везују конце које у својим сновима, мислима и делима ткају, ако не за небо? Где смо то као родитељи заказали ако децу нисмо научили радости везивања и даривања за Детенце, Материце и Оце, пијукања у слами, плетења венчића, ако их нисмо научили да се љубав умножава дељењем, а сигурност и слобода стичу само ако у сваком тренутку знаш ко си , шта си и не стидиш се својих корена?  Пригрлили смо све што долази из света у намери да не останемо заостали, нееманциповани, примитивни. Само у тој најезди белосветске моде заборависмо да су Покондирене тикве и Госпође министарке увек биле само тема исмевања и ругања, а не репер за савременост и еманципованост. Ништа не научисмо о себи и свом менталитету, већ настависмо да тумарамо бесциљно и безумно. Не научисмо ни своју децу да Ноћ вештица корене има у келтској митологији и паганским обичајима и да се забавити могу и неког другог дана, на неки оригиналнији начин. Тако од „ заосталости “ свог православног бића доживесмо да се хвалимо савременошћу белосветског паганизма. Да је паганизам давно одбачен као заостао и смешан начин веровања у култове и приношење жртава у овој земљи традиције, вере и културе некако смо сметнули с ума или се једноставно, као и са било чиме што се тиче будућности наше деце, земље и нашег народа, нико тиме не бави, нити то било кога више интересује.

Аутор :

Стојановић Јасна

 

Више из ове категорије « ПРАВДА ТУЂИНА »

1 коментар

  • Линк коментара Михаило недеља, 29 децембар 2013 13:00 Написао/ла Михаило

    Ето, Ви сте имали деду, стрица, тетку, који су вас уводили у веру. Имали сте, претпостављам, и маму и тату, али њих не помињете! И друге младе особе имају тату и маму какви су Ваши тата и мама. И зато скоро ништа не знају о посту и не само о посту. Јер немају деду, стрица, тетку да их науче!

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

 

Webcam Live

  • Прошетајте са нама и упознајте једну од најлеших цркви у Србији! Можете видети предиван амбијент порте у којем је смештен, фрескописање руских уметника, музеј и читаоницу, Цркву Светог Макарија Великога и Крстионицу Пресвете Богородице Тројеручице!

    Прошетајте са нама кроз Храм

 

  • Погледајте видео снимљен из ваздуха и упознајте унутрашњост  и спољашњост нашег Храм Христа Спаситеља из предивне перспективе. Видео је снимљен специјалном опремом и пружа Вам јединствен  доживљај и  нестварне  призоре !

    Храм из ваздуха

 

  • Ми смо ту да саслушамо сваки Bаш предлог и сугестију али и да вам одговоримо на питања из духовног живота. Неко од наших духовника ће вам са задовољством и уз Божију помоћ одговорити или размотрити Ваш предлог и сугестију.

    Питајте духовника

 

Издвајамо из галерије:

Погледајте комплетну галерију слика Храма Христа Спаситеља Галеријa