Пут у средиште душе

Пут у средиште душе Не бранимо се од туђег зла, злом у себи.
Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да ми не постанемо нељуди.

( Патријарх српски г. Павле )

ПУТ У СРЕДИШТЕ ДУШЕ је рубрика којом покушавамо да допремо до свих оних који преиспитују своје поступке у покушају да буду бољи људи.

Трудићемо се да причама и размишљањима из живота, у савременим условима, дамо подршку многима који мисле да су усамљени, који не виде сврху, да нешто недостаје, ... а све у настојањима да вратимо значај духовног развоја сваког људског бића.

Покушаћемо, да кроз разна лична искуства, дилеме и виђења пробудимо успаване делове наше душе, оне делове које смо неправедно запоставили, а који су нам преко потребни да не би попустили пред обиљем искушења којима смо свакодневно изложени.

недеља, 08 септембар 2013 12:00

ДЕКЛАРАТИВНО И СУШТИНСКИ

Оцените овај чланак
(4 Гласова)
Бољи је један који чини вољу Господњу, него множина безбожника. ( Свети Сава )

             Често смо у прилици да слушамо како људи с великим жаром износе и бране неке ставове и уверења, а поуздано знамо да их се сами не придржавају. Зашто људи имају потребу да се поистовећују са неким заједницама или организацијама чије ставове, дубоко у себи, не деле ?

 

Православље - за некога само реч, за некога уверење, а за понеког начин живота. Рекло би се да је Србија Православна земља, јер се већина људи управо тако декларише. Склони смо да еуфорично дижемо три прста не би ли поносно свету исказали нашу припадност. А шта о нашој припадности говоре наши поступци у свакодневном животу ? Да ли су и они достојни Православних Хришћана ? 

Не може бити довољно декларисати се као Православац, а својим делима чинити ствари које нису достојне потомака Светог Саве. Није прихватљиво да се позивајући се на имена великих српских духовника и свих оних којима је истинска вера дубоко у срцу, врши било какав вид насиља. Не мери се снага вере величином златног ланца са крстом на грудима, нити количином исказане мржње према неистомишљеницима, већ бројем добрих дела и количином  љубави према ближњима.

 Спремни смо увек оберучке да прихватимо све благодети припадности некој заједници онда када то нама иде у корист. Хвалимо се својом богатом историјском прошлошћу, великанима нашег народа и њиховим делима, успехе других приписујемо себи, неуспеха се клонимо. На све имамо право, олако се декларишемо, а при томе се мало преиспитујемо. Изјаснити се каo припадник Православне вере а не понашати се у складу са тим уверењима наноси штету управо онима којима то не желимо. Руши углед и наше вере и нас самих. Једини исправан начин јесте угледати се на оне који су нам несумњиво показали пут којим треба ићи,  пут  љубави, праштања, несебичности, искрености и својим делима сведочити о вредности тих врлина ….

Аутор текста:

Стојановић Александар

2 Коментара

  • Линк коментара sasha vujovic понедељак, 09 септембар 2013 12:02 Написао/ла sasha vujovic

    Mislim u sistini da je to jako kompleksno pitanje , znate ako bismo zivjeli po pravilima hriscanstva , a mislim da samo 1 posto ili dva , tri , pa neka bude i deset , da ja ne pretjerujem, ali ja ih jos nisam upoznala, savrsene hriscane u zajednici drustvenoj i svakodnevnom zivotu, na primer mladi ljudi bi stupali u bracne odnose, jer se zna kako se po pravilima hriscanstva stupa u bracne odnose, danas imate momke i djevojke i oni promijene mnogo partnera , i svoje navike i zdravlje , pa odluce da stupe u brak , jer im je vrijeme za to , nekako je doslo vrijeme , pa da mi se ne prica , jer sam nije normalno biti ili da kazem nije popularno. Dalje zasto u crkvi smeta moja marama preko glave . Ja u crkvu idem da se molim Bogu , mirno , dostojanstveno u svojoj tisini i ocekujem u crkvi tisinu , A| susrecem se odmah sa raznoraznim komentarima . Lijepo je druziti se sa ljudima, ali ne treba prelaziti granicu pristojnosti . Mislim da to ima vez3e sa kulturom i vaspitanjem , A ovo je Beograd gdje se ja trenutno nalazim veliki grad , dvoipomilionski grad, prestonica zemlje . Dalje zasto krsteni ne idu u crkvu barem nedeljom i dovode svoju djecu takodje , pa to je tek osnovno i prvo pravilo hriscanske religije i pravoslavne i katolicke , nedelnja liturgija. Zasto su nase crkve prazne . Niko ne dolazi, jako mali broj ljudi , a svi su krsteni, a po kanonima srpske pravoslavne crkve ko ne dodje na par uzastopnih liturgija odlucuje se privremeno od crkve za 5 ili 6 godina , dobija privremenu anatemu, a ako se ne popravi i stalnu . Ti kanoni jos uvijek vaze, ali nas oni ne zanimaju, Ne mora svako da bude krsten, dobro bi bilo da sebe oslobode tog balasta, samo krstenje ne znaci pripadnost niti religiji , niti naciji, niti populaciji dobrih ljudi , uglednih , jer imamo i taj pojavni fenomen u drustvu , to licemjerstvo koje je u trendu . Ili krsteci se misle da su blizi Bogu i da ce im on nekako pomaci, ali to je onda kao gledanje u pasulj, Jer da bi Bog pomagao, moramo i mi da se zalozimo, da zasluzimo pomoc, a nije poenta religije Bozja pomoc , ili molitva za ovo ili ono , za kucu , stan , novac , ljubav , nego molitva Bogu , kao strahopostovanju koje osjecamo da postoji iznad nas i da je sa nama bez prekida , zahvalnost za svaki novi dan zivota i onaj sto je prosao , i danasnji i onaj koji dolazi . Molitva kao sama molitva , niko ne kaze idem u crkvu da se pomolim Bogu , samo to. Da odslusa rijeci molitve i otpjeva zajdeno sa ljudima nesto u Bozjem domu . I tako dalje , ja mislim da je nasa crkva ispolitizovana i zasnovana na principu sto vece krstavanje ljudi , ne biraju sredstva da pridobiju sto vise pristalica , rijec je o kvantitetu , a ne kvalitetu , blage rijeci ne postoje , to su nacionalni , politicki govori o turskom zulumu , o srbima, kakav smo mi to Srbi narod je glavna tematika , a u crkvi ne postoje turci , Srbi , ne postoje nikakve vrijednosti dok molitva tece osim covjeka . Tako zaboravili smo da budemo ljudi, da jedni sa drugima lijepo razgovaramo, blage rijeci upotrebljavamo , da se volimo, a prije svega postujemo .

  • Линк коментара Ljiljana недеља, 08 септембар 2013 20:19 Написао/ла Ljiljana

    Istina, na zalost jako prisutna danas. Nama treba jako versko obrazovanje, pre svega. I to ne samo formalno, skolsko, vec ono koje dopire iz srca, do srca. A za to je potreban neko ko moze da probudi mase, kao sto je nas Sveti Ava Justin Celijski. Njegov glas pokrece planine!
    http://www.youtube.com/watch?v=HhGROe12w3g&feature=share

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

 

Webcam Live

  • Прошетајте са нама и упознајте једну од најлеших цркви у Србији! Можете видети предиван амбијент порте у којем је смештен, фрескописање руских уметника, музеј и читаоницу, Цркву Светог Макарија Великога и Крстионицу Пресвете Богородице Тројеручице!

    Прошетајте са нама кроз Храм

 

  • Погледајте видео снимљен из ваздуха и упознајте унутрашњост  и спољашњост нашег Храм Христа Спаситеља из предивне перспективе. Видео је снимљен специјалном опремом и пружа Вам јединствен  доживљај и  нестварне  призоре !

    Храм из ваздуха

 

  • Ми смо ту да саслушамо сваки Bаш предлог и сугестију али и да вам одговоримо на питања из духовног живота. Неко од наших духовника ће вам са задовољством и уз Божију помоћ одговорити или размотрити Ваш предлог и сугестију.

    Питајте духовника

 

Издвајамо из галерије:

Погледајте комплетну галерију слика Храма Христа Спаситеља Галеријa