недеља, 31 мај 2015 00:00

СВЕТА ПЕТКА ПАРАСКЕВА - ПИСАНЕ РЕЧИ ИЗ МОГ СРЦА

Оцените овај чланак
(8 Гласова)
Света Петка Параскева на икони

СВЕТА ПЕТКА - ПАРАСКЕВА

Као дечак упамтио сам, да је света Петка у нашем тамнавском крају после Пресвете Богородице била најпоштованија.

Сматрала се заштитницом српског народа, поготово деце.

Није било куће у Тамнави у којима су неговане и поштоване иконе, а да није имала икону свете Петке.

Такође је у том времену, крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века, јако била поштована међу Ромима. Улазећи у њихове кућице од ћерпича, скоро у свакој је била само икона свете Петке, често од папира, рајсладном причвршћена за зид.

 Света Петка Параскева - оште о светици

Грчки Παρασκευή (Параскева) како гласи њено име, у преводу на српски значи петак. Тај превод је и означио име свете Петке, који ми данас користимо.

О њеном овоземаљском животу се мало зна. Рођена половином 10. века у месту Епиват, у коме се и упокојила у 11. веку. У књигама пише да се то сада турско место зове Бајадос. Мада сам у Турској чуо једно друго име места, што ћу и објаснити:

Наиме, ко је икад ишао у ''шопинг'' у Истамбул као ја, или неким другим поводом, зна за чувени међународни пут Е80. Пут који од Истамбула води ка местима Једрене, Пловдиву, Софији итд. Када се крене тим путем од Истамбула, после неких шездесетак километара пут се приближава са леве (јужне) стране Мраморном мору на неких два километра од њега, где постоји и скретање ка мору. Једном приликом када смо полазили из Истамбула гостољубиви турчин нам је препоручио да ту скренемо у његов крај и обиђемо лепо приморско место Селимпаша, које се некад на грчком звало Пиват. Место је прелепо каже, има лепе плаже и ту, како он рече, родила се и упокојила света Петка коју Срби посебно поштују.

Као што већ змнамо света Петка је била из имућне хришћанске породице српског порекла. Имала је брата Јевтимија (еписком мадитски), који се млад замонашио. По смрти родитеља света Петка оде у Цариград, па у Јорданску пустињу где се подвизаваше и по савету ангела врати се у Епиват, где се и упокоји.

После чудом откривених њених моштију, путешествије преко Цариграда у Трново, Влашку, Београд (Калемегдан), поново Цариград и на крају у Јаши у Румунију где се и данас налазе, оставило је великог духовног трага. Углавном бежећи од Турске најезде. У свој тој причи, неизбежан је и ''наш драги нам'' султан Сулејман, због кога данашња Србад не скида очи са ТВ-а. Та данас ''драга'' нам личност је 1521. год. не само похарала Београд, већ и мошти свете Петке, које однесе у Цариград. А о његовим ''заслугама'' за кумовање имена селу Лелић код Ваљева да и не говорим.

 Ја укратко о светој Петки

Крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века у свом дечачком добу више сам чуо о светој Петки и њеним чудима, него о било ком другом светитељу. Скоро свака побожна кућа имала је икону свете Петке. Наслушао сам се прича, да када бих све испричао, књигу бих могао написати. Углавном све приче су се односиле везано за мајке и њихову децу. Старамајке, како их ја из милоште зовем, тврдиле су, како су многа њихова деца рођена захваљујући Светитељки. А још више деце је чудом излечено од тешких болести. Ако су је сањале, увек је то била жена у црном, која их је саветовала или охрабривала. Приче су сличне. Ево рецимо једне приче од мог пријатеља који је пар година млађи од мене и његове честите мајке:

Био ми је прво дете каже његова мајка, мушко, касније сам родила и кћерку пар година млађу од њега. Како сам се удала свекрва ме само прекорно гледала и очекивала кад ћу родити. А на селу то мора бити прво мушкиње, па после може и неко женско. Родих ја прво, па мушко и мој положај у кући поста важан и лакши. Али кад се дете разболе, поста по мене тешка ситуација. Из дана у дан, све горе. Лекари не помажу. Тако једну бесану ноћ исцрпљена, ни у седећем, ни у лежећем положају  заспах. На сан ми дође жена у црном и нежним мајчинским гласом рече: ''Не бој се жено. Оздравиће он. Ја ћу ти помоћи''. Тргох се. Већ је свануло. Сва радосна похитах да помузем краве, а успут ме свекрва прекоре, како могу бити весела кад ми дете ни живо, ни мртво. Нисам јој ништа рекла, али тај дан јесте рекао свима нама много.

На једним од путовања у Свету Гору на празник свете Петке затекао сам се у манастиру Хиландару. Запрепастило ме то, што су радници који су ангажовани из Србије, да за манастир крче растиње око маслина тај дан радили. Таман када сам хтео да питам зашто, настала је расправа са једним радником који није хтео да ради. Надређени сав бесан му се унео у лице и викао: ''Васељенска патријаршија не признаје данашњи дан као црвено слово. Ако нећеш да радиш сутра ујутру се пакуј и идеш за Србију''. Стварно сутрадан, док смо чекали минибус испред капије манастира човек спусти своје ствари уз наше. Међутим, само што је спустио ствари приђоше му један монах и цивил. Цивил му нешто рече, он одмахну главом, али кад му монах нешто прозбори, он узе ствари и оде према згради где су радници боравили. Ми приђосмо монаху и питасмо га шта се десило. Монах нам објасни, да га је лично игуман Мојсије замолио да остане, и да је игуман још рекао: ''пустите сад наша правила, јер кад би моја покојна мајка чула, да сам неког натерао да ради на свете Петку и мртва би ми разбила главу''. Ми из Ваљевског округа смо га и те како разумели.

Ја сам одрастао у граду, али сам често ишао и у село. У времену мог детињства се много псовало, мислим више него данас. Поготово мушкарци у селу у раду и на њиви. У граду највише мајстори. Сачувај Боже. Међутим, свету Петку су избегавали да не примерено ''узимају у уста''. Ако се тако нешто и деси, било је и вила преко леђа од стране жена и мајки. Ја сам сведок.

Скоро тридесет последњих година сам активан у убској цркви и Тамнави. Поштовање свете Петке и светог Саве међу млађим верницима је драстично опало. Појавила су се посебна поштовања према појединим грчким и руским светитељима, ако хвала Богу, то су све велики Божји угодници. Само желим свима да кажем, да су у тешким временима када је Црква прогањана наше мајке и баке, које су у многоме спасле нашу веру у својим кућама имале само икону свете Петке.

Данас су друга времена. Старамајки све мање има. Ове младе мајке више мисле на себе. Свету Петку заборављају, а тако и Она њих. Зато је данас све више болесне деце, наркомана и зла. Куда иду дивље свиње видећемо.

раб Божји Ђорђе Сандић

ЧЛАНЦИ О СВЕТОЈ ПЕТКИ ПАРАСКЕВИ на сајту ЦРКВЕ УБ (пратите линкове испод)

Света Петка Параскева - прочитајте речи писане из срца нашег уредника

Мошти Свете Петке у Јашију - кликните и прочитајте о њиховом значају

Молитва Светој Петки Параскеви - кликните да прочитате

Акатист Светој Петки Параскеви - кликните да прочитате

Житије Свете Петке - преподобне мати Параскеве

Света Петка Параскева - кроз радове наших основаца - кликните за детаље

 

 

 

 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

 

Webcam Live

  • Прошетајте са нама и упознајте једну од најлеших цркви у Србији! Можете видети предиван амбијент порте у којем је смештен, фрескописање руских уметника, музеј и читаоницу, Цркву Светог Макарија Великога и Крстионицу Пресвете Богородице Тројеручице!

    Прошетајте са нама кроз Храм

 

  • Погледајте видео снимљен из ваздуха и упознајте унутрашњост  и спољашњост нашег Храм Христа Спаситеља из предивне перспективе. Видео је снимљен специјалном опремом и пружа Вам јединствен  доживљај и  нестварне  призоре !

    Храм из ваздуха

 

  • Ми смо ту да саслушамо сваки Bаш предлог и сугестију али и да вам одговоримо на питања из духовног живота. Неко од наших духовника ће вам са задовољством и уз Божију помоћ одговорити или размотрити Ваш предлог и сугестију.

    Питајте духовника

 

Издвајамо из галерије:

Погледајте комплетну галерију слика Храма Христа Спаситеља Галеријa